Право на информацију је људско право које припада „трећој генерацији“ људских права и слобода. То је природно право које никоме не може бити ускраћено, право човека да зна шта се дешава у друштву и његовој локалној заједници и да му буду доступне информације од којих зависи његов животни и радни амбијент. Слободан приступ информацијама од јавног значаја је услов за ефикасно и квалитетно коришћење готово свих других људских права и слобода. Ово право је од суштинског значаја за контролу рада органа власти од стране грађана и основ је отворености и транспарентности рада и поступања носилаца јавне власти. Право на приступ информацијама од јавног значаја је део слободе информисања и битно га је користити јер на тај начин грађани и грађанке учествују у вршењу и контроли власти.
Информације од јавног значаја су све информације садржане у документима којима располажу органи јавне власти, а тичу се њиховог рада и поступака. Према Закону, оправдан интерес јавности да сазнају многе чињенице од јавног интереса које би остале скривене од очију јавности, постоји у погледу свих информација којима располажу органи јавне власти. Уколико се ускрати приступ одређеним информацијама, орган власти је обавезан да докаже да би одавањем информација могао бити озбиљно угрожен неки други интерес, попут интереса безбедности земље или приватности других.
Поступак за остваривање овог права се покреће подношењем захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја органа власти. Грађани и грађанке захтев могу поднети у усменом и писаном облику. Орган власти може прописати одговарајући образац за подношење захтева, али у обавези је да размотрити и захтев који није сачињен на том обрасцу. Када се информација тражи усмено онда се захтев саопштава у записник који води овлашћено лице органа јавне власти за приступ информацијама.
Приликом подношења захтева мора се навести следеће: назив органа власт, име и презиме и адреса, односно седиште ако је тражилац правно лице, опис информације које се траже и друге податке који олакшавају проналажење информација.
Ако орган власти није у могућности да у року од 15 дана достави тражене информације онда има рок од седам дана да обавести подносиоца и одреди накнадни рок који не може бити дужи од 40 дана од дана пријема захтева. Уколико се оглуши о тај захтев жалба се може упутити Поверенику и то је тзв. жалба због „ћутања“ органа. Поверенику се,такође, може изјавити и жалба против решења којим је одбијен захтев или против закључка којим је захтев одбачен из формалних разлога. Уколико су тражене информације од значаја за заштиту живота или слободе неког лица или угрожавање или заштиту здравља становништва и животне средине, рок за поступање је 48 сати.
Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја донет је 2004. године, а од тада је у више наврата унапређиван кроз измене и допуне. Нови нацрт закона, по оцени стручњака, показује намеру државе да јавности отежа увид у рад јавних институција, односно да угрози право на слободан приступ информацијама од јавног значаја . Такође, новим нацртом закона, и медији ће теже долазити до информација иако је и сада ситуација веома тешка. Међутим, пракса показује да се ни актуелни закон не примењује у потпуности.
АНТРФИЛЕ
Према извештају о спровођењу Закона ослободном приступу информацијама од јавног значаја и закона о заштити података о личности за 2018. годину протекла година била је рекордна по обиму рада Повереника, будући да је решено 14.388 предмета. У извештају стоји да се право на слободан приступ информацијама од јавног значаја у Србији користи у великој мери, али се и даље у великом обиму тешко остварује без интервенције Повереника о чему сведочи велики број изјављених жалби и других обраћања грађана – 4.842. Истовремено се повећава број случајева у којима информације остају ускраћене чак и након изјављивања жалбе и доношења обавезујуће одлуке Повереника.
У случајевима у којима су решаване жалбе изјављене Поверенику – 3.974, успешност интервенција мерена степеном добијања информација у односу на основане жалбе, је била релативно висока , око 89%. Ипак, тај проценат се, почев од 2015. године, смањује и потврђује наставак негативних трендова у остваривању права јавности да зна. Већу забринутост изазива деликатност информација које остају ускраћене јавности.
The post Како приступити информацијама од јавног значаја? appeared first on ForumInfo.rs.
Forum Info
