У избору да остане на селу и посвети се пољопривредној производњи, пре свега сточарству, којим су се бавили и његов деда и отац, Милисаву је помогла и супруга Миљана, рођена Прибојка, која је центар Неготина, где је годинама живела, заменила животом на око 1.100 метара надморске висине у Новој Вароши. Курћубићи заједно брину о 19 крава, шест јуница, биковима за узгој и обрађују 30 хектара земље.
Није тешко колико људи говоре, све се ради механизацијом тако да завршимо за 15-20 данае тиче кошења и припреме сена. Јесте обавеза свако јутро и вече, али то није напорно – каже Милисав Курћубић.
Супруга Миљана Курћубић додаје да је мана овог посла што не постоји празник, јер стока мора да се храни сваки дан. Нигде не може да се оде на неколико дана, али је предност што је здравији живот, здравија храна.
Током летњих месеци млекари предају 250 литара млека дневно, док од остатка производе сир. Ценом од 32 динара по литру, уз премију од 7 динара, су задовољни, иако некад не успевају да покрију све трошкове. Породица има две савремено опремљене штале, прве појилице увели су још 80-их година прошлог века, сада имају и видео надзор. Ипак, пољопривредни произвођачи у Србији су далеко од својих колега у развијеним европским државама, као што је Словенија, у којој је Милисав био 2012. године.
Они имају помоћ државе. Био сам на газдинству код човека који је за годину дана стекао шталу од милион евра. Кад сам га питао како је то могуће, каже помогла ми Европска унија. Код нас тога нема. Ја сам сад предао папире за фрезу и косу и питање је да ли ћу добити повраћај или субвенцију. Увек код нас фали неки папир, само да те одбију. Разлика између нас и њих је 50 година. Код њих се млади пољопривредници поштују, док је код нас срамота бити сељак. Нико неће да ради јер и нема неког рачуна, али да прехраниш породицу и донекле живиш пристојно, може.
Имају сву потребну механизацију, коју су из године у године набављали. Ове године први пут су предали захтев за субвенцију косе и фрезе. Проблем је што и услове за поједине програме, као што је ИПАРД, који нуди бесповратна средства, не могу да испуне многи произвођачи.
У Министарству пољопривреде није регулисано око услова за нас и за велике произвођаче. По закону, веће погодности имају „крупније рибе“.
Миљана каже да сељаке нико не цени и да је тужно што је органски произведен кромпир јефтинији од оног у продавници, који је прскан ко зна колико пута.
Иако је радио у Београду и Новој Вароши, Милисав не планира да напусти село.
Да немамо децу, можда би отишли негде, овако не планирамо. Ја не могу да будем подстанар, тако да ћемо радити овде, борићемо се па видећемо.
Повећањем броја грла у свом домаћинству, Курћубићи пркосе негативном тренду који се бележи у Републици Србији у сточарству. Према статистици, у последњих десет година укупан број говеда мањи је за 6,5 одсто. Неадекватна подршка и недовољна издвајања за пољоприврeдне произвођаче на нивоу локалних самоуправа, али и државне управе, требало би, у процесу придруживања Европској унији, да добију нови, за пољопривреднике много примењивији и кориснији облик.
Из Министарства пољопривреде је најављено да је дугорочан циљ државе да се обнови сточарство, јер без стоке нема напретка ни у другим областима пољопривредне производње.
The post Колико пољопривреда у Србији заостаје за европском? appeared first on ForumInfo.rs.
Forum Info