Чијом кривицом и небригом се једна од најчистијих и једна од рибом најбогатијих река у Србији, претворила у отпадни канал, питање је које се намеће чак и брзинским погледом на реку и њене обале. Да несанитарна депонија Стањевине није једина црна тачка, препуна смећa, показује и податак да на територији општине Пријепоље има више од 70 дивљих депонија, углавном смештених поред потока и река. Они који годинама живе на Лиму и са Лимом, сведоче о његовом забрињавајућем здравственом стању.

Смећа има на сваком кораку. Од Бродарева до Потпећи. Доста смећа долази одозго, мада и грађани бацају. Док се мало та свест пробуди у људима, да треба за собом да покупе смеће кад заврше пецање или кад кампују. То све много утиче на рибљи фонд – каже риболовац Ален Бегановић.

Миодраг Шћепановић Миго скоро цео свој живот провео је на обалама Лима.

Део долази из Црне Горе, део је домаће смеће, али ово је све катастрофа. Крајње је време да сви заједно, и ми риболовци и љубитељи природе нешто урадимо, јер оваква река нема нигде – каже дугогодишњи риболовац Миго.

На обалама Лима у Пријепољу ових дана је и председник Удружења спортских риболоваца „Стари град Прибој“ Ахмет Атко Хасанагић. Скоро сваки дан пеца са сином.

Срамота је ово шта се ради. Ми у Прибоју исто добијамо ово смеће, све долази одавде. Ваљда то из Бродарева, Бијелог Поља долази јер су њихове депоније на обалама и кад надође вода, носи све то. Наше смеће је издвојено тако да није у Лиму – каже Хасанагић.

У општини Пријепоље не постоји систем за пречишћавање отпадних вода тако да Лимом годинама пливају и садржаји испуста из канализације, санитарне и индустријске отпадне воде, садржаји из септичких јама, као и све оно што несавесни људи бацају у њега…

Пластика, флаше…то је зло, јер не може да се распадне. Ајде папир, распадне се…Али свега има. Поред пловка прође трбушак од клања – објашњава Шћепановић док Бегановић додаје да људи бацају угинуле животиње, шкољке од аута, ал је срећа што је Лим брза и јака река иначе би нас смеће затрпало.

Хасанагић каже да је гледао како људи прођу поред контејнера и баце смеће у воду и сматра да свест грађана није довољно развијена.

Срећа по Лим је што има велику моћ самопречишћавања па у испитивањима која се спроводе на пет година, квалитет воде је углавном на високом нивоу. Ипак, Лим не би требало да буде препуштен сам себи у борби са загађењем.

Ми гледамо у овим хладним данима, док пецамо, да запалимо ватру и прикупимо што више смећа можемо, али то није довољно. Потребна је шира акција, под управом града – закључује Шћепановић.

Један од основних принципа еколошке одрживости је да користимо оно што нам је природа подарила, али да тај дар у истој количини оставимо и будућим генерацијама. Подизање свести грађана и грађанки о значају очувања животне средине једнако је важно као и примена казнене политике. А све у циљу да река Лим уместо статуса једне од наугроженијих река на Балкану, поново буде једна од најчистијих европских река.