Zakon koji omogućava lakše prijavljivanje sezonskih radnika puni budžet i olakšava život poslodavcima, ali malinari negoduju: “Niti imamo internet da ih prijavimo niti nam se isplati da ih angažujemo”.
Zakon o pojednostavljenom radnom agnažovanju sezonskih radnika – koji je startovao od 1. januara ove godine – u periodu od pet godina uvećaće budžetske prihode za 15 miliona dinara i povećati formalnu zaposlenost za 33.000 radnika.
Procena NALEDA je da je na sezonskim poljoprivrednim poslovima u Srbiji angažovano između 65 i 80 hiljada građana, a gro njih nadniči u malinjacima užičkog kraja. Zato su malinari sa pažnjom pratili predstavljanje Zakona u regionalnoj privrednoj komori u Užicu.
Fiksni troškovi poreza i doprinosa koje poslodavac treba da plati u
ovoj godini su 303 dinara, što je za trećinu jeftinije nego po
prethodnom modelu. To znači da će jedan nadničar, koji u proseku radi 20
dana, poslodavca na ime osiguranja koštati 6.000 dinara. Dosadašnje
obaveze za poslodavce, koji su uplaćivali poreze i doprinose sezoncima u
proseku, a veoma mali broj njih je to činio, su bile 10.200 dinara.
Malinare inovacije i olakšana procedura raduju, ali:
– Po ceni od 100 do 120 dinara, koliko otkupljivači akontno nude, mi ne možemo da ostanemo u plusu i bez plaćanja doprinosa radnicima, a kamoli sa ovim izdacima. Pričao sam sa agencijama posredstvom kojih dolaze berači da se oni odreknu 300 dinara od dnevnice i da im taj novac bude uplaćen za osiguranja. Nisu hteli ni da čuju. Prosečan berač nabere 50 kilograma i košta poslodavca, sa dnevnicom i prevozom, 3.300 dinara dnevno. Ako je otkupna cena 110 dinara, on ubere dnevno maline u vrednosti od 5.500 dinara, što znači da proizvođaču ostane 2.200 dinara. Ako se od toga oduzmu troškovi proizvodnje, dođe se do računice da je malinar u najboljem slučaju na nuli – priča Vlade Nikolić, predsednik Udruženja malinara “Crveno zlato” iz Kosjerića.
Seljaci “nemaju internet”
Njemu je nejasno kako država od seljaka može da očekuje da popunjava elektronske prijave za radnike.
– Niti imam računar i internet, niti umem da ih koristim. Seljaci se ne razumeju u ta čuda – dodaje Nikolić.
U selima Dub, Zaglavak, Zlodol i Dobrotin kod Bajine Bašte malinari kažu da ih novi zakon mnogo ne dotiče.
– Zbog loše otkupne cene narod je masovno digao ruke od maline, tako
da letos niko neće angažovati berače. Malinu će brati samo članovi
porodice, pa koliko uberu – uberu, ostalo će propasti – kažu
bajinobaštanski malinari.
Proizvođači iz ariljskog kraja kažu da je ovaj zakon možda primenjiv u drugim granama poljoprivrede, ali ne u malinarstvu.
Problem je, napominju, sve lošija radna snaga.
– Mi za berbu malina imamo jako nekvalitetne radnike. Meni zakon diktira da ga prijavim do 10 sati ujutro, a on, često mi se to dešavalo, ne može da izdrži ni par sati, pa ode – priča Milijan Poledica iz Arilja.
Pogodnosti
Inače, kako je dodatno pojašnjeno na prezentaciji zakona u
Užicu, svi poslodavci biće u obavezi da radnike Poreskoj upravi
prijavljuju putem portala www.sezonskiradnici.gov.rs. Sama procedura
prijave, objašnjeno je, trajaće desetak minuta, neuporedivo kraće od
sastavljanja ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Zakon
predviđa da sezonce moraju prijaviti najkasnije do 10 sati ujutro.
– Radnici prijavljeni na ovaj način ostvaruju pravo iz
penzijskog i invalidskog osiguranja i prava iz korpusa zdravstvenog
osiguranja u delu koji se tiče povrede na radu i profesionalnog
oboljenja, što pre nije bio slučaj. Do sada 95 odsto zaposlenih u ovoj
grani obavljalo je rad na crno – saopštio je Dušan Radovanović iz
NALED-a, odakle je sa poljoprivrednicima iz Srema inicirano uvođenje
novog zakona.
Sezonci i penzioneri i tinejdžeri
Kao sezonci moći će da rade zaposleni – pod uslovom da su na godišnjem odmoru, ne i na bolovanju, i ukoliko im poslodavac kod kog su stalno agnažovani, to odobri ugovorom. Takođe i penzioneri, maloletnici stariji od 16 godina, nezaposleni i primaoci socijalne pomoći.
Blic V.Lojanica i PP Media
