Значења имена утичу на људе који се њима називају, а и обрнуто, људи утичу на имена којима су названи. У исламу постоји цео обред давања имена након рођења детета.
Сходно прописима шеријата, седам дана након рођења дјетета, а може и касније, обавља се ритуал звани Акика, односно давања имена дјетету. На десно ухо дјетету се шапну ријечи езана, а на лијево ријечи икамета. Те ријечи садрже шехадет (нема Бога осим Алаха и Мухамед је његов посланик) и позив на молитву и доброчинство – објашњава професор исламских наука Сабахудин Гојак.
У основи сваког муслиманског имена је традиционално арапско име.
Већина људи примањем ислама из традиционалне арапске религије нису мијењали имена, али у неким случајевима да, као што је например име Абдулменат ( роб менатов предисламског божанства) промијењено је у Абдулах (роб Алахов). Неке ствари могу бити интересантне, да је име Харб Мухамед а.с, промијенио у Селим. Ако би узели словенске парњаке, да је име Ратко промијенио име у Мирко, у складу са једном новом епохом мира и братства коју је Ислам желио да види гасећи ове племенске структуре – каже Сабахудин.
На нашим просторима, утицај на формирање имена имали су разни фактори.
Ми имамо једно право богатство традиционалног имена које садржи ове арапске, као што су имена чланова породице Мухамеда а.с: Мухамед, Фатима, Алија, Хасан, Хусејин, имена њихових најближих асхаба и сарадника попут Билал, Амар, Омер, Осман … али и обиље персијских и турских имена, чак и комбинованих у једном истом имену. Дакле, то је једна невјероватна богата грађао којој тек треба да се проговори на један академски начин – истиче Сабахудин.
Према речима нашег саговорника, као што постоји разлика између традиционалног и традиције, при давању имена требало би правити јасну разлику и између модерног и помодарства.
Балканци можда нису имали времена да се спреме за модерност, попут Европљана који су имали један вијек грађанских револуција. Код нас је можда модерност ударила, ако се смије тако рећи, као слон у стакларску радњу, па смо добили неку врсту благог хаоса око имена. Моја би порука била, да име као благо треба да се његује и чува много пажљивије него што се то сада ради. Нека од имена су чак и карикатуре и морали бисмо да уложимо више труда, враћајући прије свега овај изворни исламски духовни концепт имена, богатство традиције коју имамо, а приступати модерном на начин како је то цивилизацијски и културолошки нормално, без помодарних испада – закључује Сабахудин.
Последња озбиљнију анализу муслиманских имена урадио је југословенски оријенталиста и ономастичар Исмет Смаиловић 1977. године, који је обрадио више од 3000 имена. Гојак сматра да је дошло време да се, 40 година касније, уради још једна академска студија о муслиманским именима, која би поред лингвистичког дела, садржала и културолошко значење.
The post Муслиманска имена између традиције и помодарства appeared first on ForumInfo.rs.
Forum Info
