petak, 07. jun 2013, 00:25 – 00:25
Tuče sa sudijama, protivničkim igračima i navijačima, utakmica koja je trajala tri sekunde, samopovređivanje fudbalera da bi se došlo do pobede, sve ovo su neuobičajene, ali sastavne stvari fudbalske igre. Ovo je nastavak priče o najbizarnijim momentima viđenim na fudbalskim terenima širom sveta.
Otkazivanje utakmica nije retka pojava u nižim ligama u kojima se često događa da se jedna od ekipa (a ponekad i obe) jednostavno ne pojavi na terenu. Slična situacija se neočekivano dogodila i na kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Francuskoj, kada je u oktobru 1996. godine trebalo da se sastanu Estonija i Škotska. Utakmica je bil zakazana za 9. oktobar u 18.45 časova, ali je zbog lošeg stanja terena, koji je bio delimično poplavljen, reprezentacija Škotske protestovala kod FIFA.
Svetska fudbalska organizacija odlučila je da utakmicu pomeri za 15 časova što je razljutilo Estonce koji su odlučili da se ne pojave na meču. Kada je došlo vreme početka utakmice viđena je nesvakidašnja situacija. Na terenu su se nalazili samo reprezentativci Škotske koji su odslušali obe himne. Sudija je dao znak da početak meča, izveden je početni udarac a sudija je nakon tri sekunde odsvirao kraj. Utakmica je registrovana rezultatom 3:0 za Škotsku.
Poznato je da je put do pakla prožet dobrim namerama, a potvrdu da je ta izreka tačna dokazao je čileanski golman Roberto Rohas koji je jednim potezom uspeo da okonča svoju karijeru i donese sramotu svojoj reprezentaciji.
Na meču kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Italiji, Čile je na Marakani igrao protiv Brazila. Jedina šansa da ostane u trci za kvalifikacije Čileancima je bila pobeda, ali dvadesetak minuta pred kraj gubili su sa golom razlike.
Golman Rohas rešio je da ide na sve ili ništa i da preokrene situaciju na stranu Čilea. On je u poluvremenu u rukavicama koje je nosio sakrio žilet. Iskoristio je momenat kada je težište igre bilo na polovini Brazila, i kada je na Marakani jedna baklja ubačena na teren, on je pao na zemlju, simulirao je da je pogođen u glavu, dok se žiletom sekao po čelu. Namera je bila da se meč prekine, Brazil da se kazni a pobeda da se dodeli Čileu.
Njegovi saigrači su pobesneli, pomogli su medicinskom osoblju da iznese Rohasa i nisu želeli da nastave meč. Na Rohasovu žalost, te noći je na Marakani bilo desetine kamera koje su usnimile momenat kada sporna baklja nije pala ni blizu golmana, i kada je čuvar mreže Čilea sam počeo da se seče.
Kada se utrvdila istina odgovor FIFA je bio žestok. Čile je automatski eliminisan iz kvalifikacija, a zabranjeno im je učešće i na kvalifikacijama za Mundijal 1994. godine u Americi, dok je golman Rohas je dobio doživotnu suspenziju.
Ako ste mislili da su Dejvid Bekam i Sehio Ramos izveli najgore penale u istoriji, očigledno niste gledali pokušaj Pitera Divajna na meču FA Trofeja (kup takmičenje u engleskim poluprofesionalnim ligama) između Lankester Sitija i Vajtli Beja. Pobednik utakmice odlučiovao se penalima, i nakon četiri serije nije bilo promašaja. Na scenu tada stupa Piter Divajn.
Napadač Lankestera zaleteo se, pokušao da šutne loptu, ali malo je falilo da pogine kada se sapleo preko nje. Na Divajna se (posle salve smeha) sažalio i golman Vajtli Beja koji je došao da vidi da li je nesuđeni fudbalski heroj povređen.
Rene Igita jbio e jedan od najkscentričnijih golmana verovatno u istoriji fudbala. Kovrdžavi Kolumbijac više je voleo da dribla protivničke napadače nego da brani njihove udarce. I dalje se pamti njegova glupost kada je na Sveteskom prvenstvu 1990. godine na utakmici protiv Kameruna pokušao da dribla na sredini terena. Rože Mila mu je tada oduzeo loptu i postigao pogodak.
Ipak, ono po čemu se Igita proslavio, a da mu ulazi u opis posla, to je neverovatna odbrana na prijateljskom meču protiv Engleske 1995. godine na Vembliju. Igita se, nakon sjajnog udarca Rednapa iz velike daljine, na samoj gol liniji bacio napred i petama izbio loptu ispred gol linije.
Potez Igite navijači su krstili kao „škorpion odbrana”, a nijedan golman se nije usudio ni da pokuša nešto slično. Potez Igite se našao na listi 100 najboljih poteza u istoriji fudbala.
Jedan od najtemperamentnijih fudbalera bio je Paolo di Kanio koji je pažnju privlačio potezima na terenu i van njega. Od fašističkog pozdrava navijačima do svađe i tuče sa protivničkim igračima, Di Kanio je zaista igrač koga je teško zaboraviti.
Italijanski fudbaler je u septembru 1998. godine uradio nešto što bi na pamet palo još možda samo Gaskonju. Dok je igrao ta Šefild Vendzdej na meču protiv Arsenala, nakon dobijenog crvenog kartona Di Kanio je gurnuo sudiju Pola Alkoka koji je teatralno pao na travu. Kazna je bila nemilosrdna, Di Kanio je dobio suspenziju od 11 utakmica, a više nikada nije obukao dres Šefilda.
Kada bi pitali Aleksa Fergusona koji je to prelomni trenutak u karijeri kada je od Mančester Junajteda napravio moćnu mašineriju koja dominira Premijer ligom i Evropom, ser Aleks bi bez sumnje rekao da je to momenat kada je u klub doveo Erika Kantonu. Ipak, nije od početka išlo glatko sa temperamentnim Francuzom. Poput Di Kanija, Francuz je imao neobuzdanu narav, često se svađao sa protivničkim igračima, gađao je sudiju loptom, ali kulminacija je bila kada se na meču protiv Kristal Palasa potukao sa protivničkim navijačem.
Kantona je nakon crvenog kartona krenuo ka svlačionici, dok je sa tribina trpeo salvu uvreda protivničkih navijača. Erik nije mogao da izdrži, zaleteo se na tribinu i nogom, u karate stilu, krenuo na navijača. Redari su rastavili pobesnelog Kantonu i navijača nakon kraće razmene udaraca.
Francuz je kao „nagradu” za demonstraciju borilačkih veština dobio osam mesecu suspenzije i morao je da odradi 120 časova društveno korisnog rada. Nakon incidenta, kada je vratio na teren, Kantona je postao igrač o kakvom je Ferguson sanjao. Predvodio je neverovatno talentovanu generaciju „Fergijevih beba” do velikog broja trofeja i bio je jedan od najboljih kapitena u istoriji kluba.
Utakmica odigrana u aprilu 1977. godine između Derbi Kauntija i Mančester Sitija ostala je upamćena po problemima kod izvođenja penala.
Derbi je tada igrao na legendarnom stadionu „Bejzbol graundu”, na kojem je bilo manje trave nego na hipodromu. Problem je nastao kada je sudija dosudio penal za Derbi, na terenu se nije videla bela tačka koja je označavala mesto odakle se izvodi. Igrači su sami nagađali, golman Sitija je koracima izmerio približno 11 metara (i za tu pomoć od sudije je nagrađen žutim kartonom), da bi na kraju došao čovek koji održava teren sa metrom i kanticom belog kreča. On je na licu mesta izmerio razdaljinu od 11 metara, svežim krečom iscrtao mesto odakle se penal izvodi. Nakon dosta peripetija gol je na kraju postigao Geri Dejli.
U hokeju svaku razmiricu u toku igre hokejaši rešavaju pesničenjem nakon čega se odmore dva minuta, i onda se vraćaju na teren. U fudbalu nije tako, koškanja su česta, ali su otvorene tuče retke (osim u Južnoj Americi). Ipak, utakmica između Derbi Kaun tija i Lidsa 1975. godina više je ličila na hokejašku i to zahvaljujući Frensisu Liju i Normanu Hanteru.
Ova dva igrača pošteno su se pesničila pred kamerama i to u dve runde pre nego što su ih sagrači razdvojili. Zanimljivo je da su obojica bili saigrači u reprezentaciji Engleske, da su više puta bili zajedno u timu, ali da su te noći bili smrtni neprijatelji. Da bi se utvrdio razlog ovog sukoba treba znati šta mu je prethodilo.
Frensis Li, koji je igrao za Derbi, bio je poznat po tome da lako pada, odnosno simulira prekršaje posebno kada se nalazi u protivničkom šesnaestercu. Norman Hanter iz Lidsa bio je sušta suprotnost. Veliki Norman, kako su ga zvali, mogao je da padne samo ako ga neko upuca. Na utakmici između Derbija i Lidsa Frensis Li je jedva dočekao da padne u šesnaestercu i izvuče penal što Hanter nije mogao da preboli. U trenutku kada je sudija okrenuo leđa, Norman je prišao Liju i raspalio ga po licu. Li je ostao sa krvavom usnom i povređenim ponosom. Sudija nije video incident i za svaki slučaj isključio je obojicu igrača. Taman kada su svi pomislili da je drama gotova Li je pobesneo i napao Normana. Igrači su razmenili nekoliko udaraca pre nego što su ih saigrači razdvojili.
Ako je nekada jedna od sastavnih delova fudbala bilo invazija navijača na teren, danas su takve scene maltene nezamislive, posebno na meču Lige šampiona. Ipak, to ne znači da ne postoje ljudi koji uspevaju da se nađu tik uz svoje fudbalske idole. Karl Paver iz Mančestera je nezaposleni radnik koji je imao cilj da se slika na terenu sa fudbalerima Junajteda.
On je 18. aprila kada je igrana utakmica od glave do pete (sa sve kopačkama i štucnama) bio obučen u opremu koju su izabranici Aleksa Fergusona nosili na terenu Olimpijskog stadiona u Minhenu.
Paver je bez problema zaobišao obezbeđenje i provukao se kao jedan od igrača Junajteda. Ipak. Paver nije prošao skroz neprimećen, Geri Nevil je primetio „uljeza”, i rekao saigračima, ali niko se nije bunio. Na kraju je Paver uslikan sa ostalim fudalerima Junajteda. Slične vratolomije ovaj čovek je ponovio na kriket meču, trci Formule jedan u Silverstonu, na ragbi utakmici i Vimbldonu.
