subota, 15. jun 2013, 00:07 – 00:40

Na I-Es-Pi-En listi najplaćenijih sportista Afrike svoje mesto našao je i Misdongard Betolingar, fudbaler Mladosti iz Lučana. Međutim, iznenađuje činjenica da reprezentativac Čada zapravo zarađuje nešto više od 21 hiljade dolara godišnje.

Na I-Es-Pi-En listi najplaćenijih sportista Afrike ističe se Kamerunac Samjuel Eto, koji zarađuje više od 13 miliona dolara godišnje. Najbogatiji Liberijac je zvezda američkog fudbala Tamba Hali sa neverovatnih 16 miliona dolara a najplaćeniji sportista Čada živi u Lučanima, gde igra za tamošnju Mladost.

Da bi se Betolingar Misdongard, upisao na tu prestižnu listu bilo je potrebno nešto više od dvadeset hiljada evra godišnje, koliko je zarađivao pre nekoliko godina. Međutim svetska kriza uticala je i da se honorar koji dobija prilično okrnji.

Na I-Es-Pi-En listi Mis, kako Betolingara zovu u Lučanima, izdvaja se po tome što je ubedljivo najmanje plaćen ali i po tome što verovatno jedini na toj listi govori srpski jezik. Kako nam je rekao neposredno pred poslednju utakmicu kola Prve srpske lige, to i nije tako teško.

„Živim ovde već šest godina i morao sam da se adaptiram,“ kaže Betolingar.

Prethodne sezone igrao je u Gornjem Milanovcu a samo slučajnost ga je dovela u okolinu Čačka. Odnosno, kako su nam objasnili u Lučanima, arbitraža s Metalcem.

„Nama je tada falio igrač, a kad se pojavio bio je atrakcija, deca su ga jurila da se slikaju, ne samo manji nego i stariji,“ kaže Vladimir Đorđević, predsednik fudbalskog kluba Mladost iz Lučana.

Baš kao što je on u Lučanima bio atrakcija, tako je i njemu Srbija bila nešto novo, neuporedivo sa Čadom. Njegova Ndžamena Betolingara više podseća na Beograd gde je živeo dok se borio za mesto u Crvenoj Zvezdi, nego na male Lučane.

„Mislim da ništa nije slično jer su to potpuno različite zemlje, Evropa i Afrika, velike su razlike, međutim ovih dana su možda slične vremenske prilike. Dosta kiše svakog dana i sunčani dani, tako je sad u Čadu,“ ocenjuje Betolingar.

U Srbiji je prvi put video i sneg zbog čega mu je bilo teško da se adaptira na terenu, a u početku problem mu je bio i da izađe napolje. Pre dolaska u Srbiju mislio je da ide i na nepoznat teren, međutim, ispostavilo se da to baš i nije tako.

„U Čadu ne znaju šta je to Srbija, koja je to zemlja. U školi smo učili o Jugoslaviji, a ne o Srbiji, pa ja tako kad sam došao prvi put nisam znao o kakvoj zemlji se radi“, rekao je Misdongard.

Posle šest godina u Srbiji porodici Betolingar je lakše, jedini problem je to što svake godine ponovo apliciraju za vizu. Problem ima čak i ćerka koja je rođena u beogradskom porodilištu. Više ih ne čude ni reakcije meštana, objašnjava Betolingarova supruga, koja se sa decom doselila u Požegu nadomak Lučana.

„U Srbiji su ljudi otvoreni. Ima ljudi koji vole crnce, bar većina, mada sam u početku bila šokirana jer ovde neki ljudi nikada nisu videli crnce. Kada nas vide govorili bi ‘pogledaj, pogledaj crnac, vidi je’ i u početku nisam smela da izlazim i ostajala sam kod kuće. Sad sam se navikla, razumem da je to tako i na nas su se navikli“, kaže Bertile Betolingar.

Mis svakodnevno u Lučane stiže iz Požege. Njegov klupski drugar Igor Filipović kaže da se i u tom gradiću već odomaćio.

„On je ipak dugo u Srbiji, priča srpski, čita i piše, nema probleme, jedino što je drugačije jeste to što je crn. Sem toga ne razlikuje se od nas, i običaje je naše prihvatio“, dodaje Filipović.

To znači da posećuje slave, a kako nam je objasnio uživa i u srpskoj muzici. Tradicionalni srpski ples je lako naučio, kaže bilo je dovoljno da malo gleda i nešto ponovi. Tako će u rodnu Ndžamenu možda odneti i srpsko kolo. A da li će se u prestonicu svoje zemlje vratiti kao najbogatiji sportista Čada tj. da li će se i sledeće godine naći na listi I-Es-Pi-En-a Mis ne zna, niti se time opterećuje. Voleo bi samo, kao i njegove srpske kolege, da se oproba u nekoj od jačih evropskih liga.

„Meni je bila čast da igram van Čada. Dopada mi se što sam imao mogućnost da odem daleko, više nego da sam ostao u zemlji jer je to bolje za moju karijeru i to je moj motiv.

Taj motiv pomogao je timu iz Lučana da ostane čvrsto na travi drugog po rangu fudbalskog takmičenja u Srbiji. Na kraju sezone, Mladost iz Lučana ponosno čuva sredinu tabele.