subota, 31. avg 2013, 00:26 – 01:39
NBA liga tokom decenija stvarala je košarkaške ikone poput Džordana, Medžika, Džabara, Kobija, Lebrona i mnogih drugih. Za njih je bila rezervisana sva pažnja medija i javnosti. U njihovoj senci ostali su košarkaši koji su po svim statistikama mogli da im stanu uz rame, ali čiji je učinak ostao neopravdano nezapažen. Ovo je priča o nekim od najpotcenjenijih igrača NBA lige.
Opšte mišljenje poznavalaca NBA lige je da je Skoti Pipen jedan od najpotcenjenijih košarkaša. Ako je Džordan u Čikago Bulsima bio Betmen, Pipen je bio Robin. Uvek u senci „letećeg Majka“, Pipen je retko kada dobijao priznanje za ono što je doprineo osvajanju titula Bulsa. Naravno, Pipen naravno nije bio anoniman, čak i oni koji su rasli u vremenu nakon Džordana čuli su za ovog igrača, ali malo je bilo onih koji su zaista primetili o kakvom se košarkašu radi.
Imajući u vidu da su svi bili fokusirani na Džordana, mnogima je promakla činjenica da je Pipena jedan od najkompletnijih i najboljih „ol-araund“ igrača. Pomalo su skrivena ostali i njegovi neverovatni defanzivni kvaliteti, a kamoli ofanzivne karakteristike, posebno kada Džordan ima loptu u rukama.
Tek nakon više od jedne decenije, analizirajući vladavinu Čikago Bulsa iz 80-ih i 90-ih godina prošlog veka, NBA analitičari postaju svesni doprinosa Pipena. Možda je Bulsima bilo lako da osvajaju titule sa Džordanom na čelu, ali je i „letećem Majku“ bilo lakše kada je pored sebe imao jednog od najboljih igrača NBA lige.
Koliko je to bitno Džordan je osetio u poslednje dve NBA sezone koje je proveo u Vašingtonu, gde pored sebe nije imao košarkaša ni približnog kvaliteta kao što je Pipen. Vizardsi tada, ne da nisu bili kandidati za titulu, već nisu ušli ni u plej-of.
Za osamdesete godine prošlog veka često se kaže da predstavljaju zlatno doba NBA lige. Tada se dogodio proboj da američka profesionalna košarka postane svetski, a na samo nacionalni brend. U to doba parketom su vladale superzvezde poput Medžika Džonsona, Lerija Birda, Ajzee Tomasa, Džabara, nešto kasnije Džordana kao i mnogih drugih. Sva slava pripadala je superzvezdama koji su promovisani kao košarkaški bogovi. Mnogi igrači iz tog perioda su nepravedno zapostavljeni. Aleks Ingliš je samo jedan od njih.
Dok su se mediji kao u transu pratili sve što rade vodeće zvezde najpopularnijih timova, Ingliš je bio jedan od najboljih strelaca lige. Punih deset sezona u Denver Nagetstima, ovaj igrač se nalazio u samom vrhu liste strelaca. U sezoni 1982/83. Ingliš je bio i najbolji strelac lige sa 28,4 poena u proseku. U trenutku kada je završio NBA karijeru Ingliš je bio šesti najbolji strelac lige svih vremena.
I pored svih uspeha njegovo ime retko kada se pominje kada se priča o najboljim igračima tog perioda. Za razliku od mnogih drugih, Ingliš nije bio medijski popularan, ali je ipak ostavion trag kao jedan od najboljih strelaca u istoriji NBA lige.
Mark Entoni Agvajer jedan je u nizu zaboravljenih i zapostavljenih košarkaških majstora iz zlatne ere NBA lige. Za njega znaju većinom stariji navijači Dalas Maveriksa gde je Agvajer igrao od 1982. do 1988. godine. U tom periodu Agvajer je po svim statistikama bio jedan od najboljih NBA igrača. Na žalost njegov učinak je najčešće evidentiran samo u statistici, dok su se mediji bavili mnogo atraktivnijim igračima.
U redovima Maveriksa Agvajer je u proseku davao 24 poena po meču, a imao je šest skokova i četiri asistencije. Većinu klupskih rekorda, do pojave Dirka Novickog, postavio je upravo on.
Kakva je veličina ovog igrača najbolje pokazuje period proveden u redovima Detroit Pistonsa. Odmah po dolasku Agirea u Detroit ovaj tim je osvojio prvu, a zatim i drugu šampoinsku titulu 1989. i 1990. godine. Iako je u klub došao kao jedan od najboljih košarkaša lige, Agvajer je najčešće bio rezerva Denisu Rodmanu.
Svaki minut na parketu ovaj igrač je saveršeno koristio. Iako je bio šesti igrač, Agvajer je bio četvrti strelac ekipe. U šampionskim sezonama u Pistonsima on je postizao 15,5, odnosno 14,1 poen po meču.
Iako je u klub došao kao vrhunski strelac, nije mu smetalo da bude zamena Rodmanu i da sa klupe pomaže ekipi. Mnogi smatraju da je dolazak ovog igrača bila poslednja kockica u šampionskom mozaiku Detroita. Na žalost, u senci Ajzee Tomasa, Džoa Dumarsa, Denisa Rodmana, Bila Lambira i ostalih, njegov učinak je ostao nekako nezapažen.