NEDELjA kulture u Novom Pazaru, koja je, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija i sloganom “Snaga različitosti”, u utorak stigla do poslednjeg dana, privukla je na stotine gostiju iz čitave Srbije i regiona. Kraj manifestacije kojom organizatori pokušavaju da razbiju predrasude da se u gradu na reci Raškoj događaju samo negativne stvari i šire takve iste vesti, “začiniće” pisac Svetislav Basara. On će večeras Novopazarcima prirediti književno veče, a posle toga u svečanoj sali Centra za kulturu biće odigrana njegova predstava “Hipertenzija”. Junaci Basarine pozorišne priče su glumci Predrag Ejdus i Branislav Trifunović, inače promoter festivala. Posle predstave biće proglašeni najbolji glumac, glumica i predstava po izboru žirija i dodeljena nagrada publike.

Za ovih nedelju dana kroz Kulturni centar prodefilovala su pozorišta iz Beograda, Kruševca, Sremske Mitrovice, Prijepolja, Novog Pazara, Priboja, Pećinaca i Kragujevca. Izabran je i najbolji izvođač na muzičkom festivalu “Stari grad”. Priznanjem se okitio “Megamiks bend”, ali, kada se i domaćini i gosti i meštani osvrnu na prethodnu sedmicu, najjači utisak, ipak, nose sa četvrte večeri, kada je Novi Pazar protresla Bajagina “muzika na struju”. Momčilo Bajagić je sa svojim “Instruktorima”, posle dve decenije, održao koncert u Novom Pazaru.

– Mnogo se radujem što ću večeras, posle 20 godina, svirati pred Novopazarcima. Ovi mladi ljudi su napravili fantastičan festival, što nimalo nije lako, naročito u ovo vreme kad se zna da nigde nema love, pa ni mnogo ljudi koji vole rok muziku i koji hoće da pomognu. Za pauzu nije bilo nikakvih posebnih razloga, dogodila se sticajem okolnosti, mada sam mislio da smo ovde imali svirku pre deset godina – rekao je Bajaga novinarima pred koncert.

“INSTRUKTORI” I STUPOVI TOKOM nedelje kulture svakoga dana je bila organizovana i turistička tura, kojom su domaćini, uz ljubazne vodiče, upoznavali goste sa istorijom Novog Pazara i okoline. Išlo se put pravoslavnih spomenika – Đurđevi stupovi, Petrova crkva, Sopoćani, zatim islamskih svetinja, ali i prirodnih lepota, reke Raške, Sjenice, Uvca, Peštera… U Đurđevim stupovima, jutro posle koncerta, sreli smo se sa Bajagom i njegovim bendom. Nisu imali u planu da obiđu Stupove, ali nisu mogli ni da se vrate iz Pazara a da ih ne vide. “Instruktori” su uz manastirsko posluženje (kafa, rakijica i voda koju su monasi pronašli pre devet meseci) razgovarali sa ocem Gerasimom, kupili suvenire i krenuli put Beograda.

U stilu njegove pesme “Godine prolaze” i slogana festivala “Snaga različitosti”, vođa “Instruktora” je uporedio utiske o ovom gradu od pre dve decenije i u utorak:

– Uvek mi je drago kad dođem u grad u kojem nisam dugo bio. Vidim da se Novi Pazar razvio. Ne mogu precizno da se setim kako je tada izgledao, ali se sećam da ovde nije bilo nikakvog festivala. Bilo je koncerata, naravno, ali smo radili sa ljudima koji su se tim poslom bavili amaterski. Razlika je u tome što je sada sve urađeno na pravi način. I nije poenta da samo mi imamo koncert večeras, već da se ovaj festival održi. To je značajno ne samo za Novi Pazar, već za čitav region.

Nekoliko hiljada Pazaraca đuskalo je i pevalo sa “Instruktorima” od prve do poslednje pesme. Pozitivna energija koja se širila sa Bajaginom “Pozitivnom geografijom” i hitovima iz gotovo 30 godina duge karijere, prodrmali su Pazarce i više nego što su očekivali. Pružio im je veče za pamćenje i dva sata atmosfere koja se ne zaboravlja.

Sudeći po utiscima gostiju, glumaca, fotografa i novinara grad na Raškoj je ovim festivalom postavio temelje za bogata kulturna leta u godinama koje dolaze.

GOSPOĐO, BATE

UPRAVO tako – “Gopođo, bate”, zove se novopazarski bend koji je zagrejao publiku pred koncert Bajage i “Instruktora”. Sa energijom koju ne mogu da sputaju, podigli su na noge čak i one koji su došli na kraj njihovog nastupa, ne očekujući ništa, odnosno čekajući “Instruktore”. Za “Gospođo, bate” će se tek čuti, ali je Bajaga u razgovoru sa novinarima ispričao anegdotu vezanu za njegove mlade kolege:

– Momak koji u utorak svira gitaru u ovom bendu imao je 14 godina kada smo mi poslednji put svirali u Novom Pazaru. Malopre mi je pričao kako je tada, posle našeg nastupa, tražio od mog gitariste trzalicu, a ovaj mu je nije dao. Valjda nije imao kod sebe. Meni je nešto bilo “trulo” i dao sam mu moju trzalicu, na kojoj je, malopre mi je rekao, i naučio da svira. Danas, eto, ima svoj bend i mnogo mi je drago zbog toga.