Izvor: Tanjug

Novi Pazar — U pojedinim kolama u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju, sutra, na svetski Dan maternjeg jezika, poinje pripremna nastava na bosanskom jeziku.

Mnogi lingvisti tvrde da bosanski jezik nije autentian i da je u kole uao pod pritiskom politike.

U nekoliko kola u tim gradovima sutra e biti odran javni as bonjake istorije i kulture, najavljeno je iz Bonjakog nacionalog vea (BNV).

Oko 500 aka Bonjaka u 12 oglednih odeljenja, od pripremnog do gimnazija, uie nov predmet bosanski jezik i knjievnost, rekao je predsednik BNV Esad Dudevi i najavio da e i drugi predmeti, poput istorije, muzikog, likovnog u jednom procentu imati nove sadraje.

„Praktino, aci e sluati srpski jezik prema postojeem rasporedu, plus etiri, pet asova bosanskog jezika“, rekao je Dudevi Tanjugu pre nekoliko dana i naveo da e bonjaki uenici dobiti dodatak postojeem udbeniku istorije sa 15 odsto sadraja iz nacionalne istorije Bonjaka.

Takoe, likovnom se pridodaju radni listovi sa 30 odsto novog sadraja, a iz muzikog dodatnih 60 procenata lekcija koje se odnose na kulturno naslee Bonjaka.

Ostali opti predmeti, matematika, fizika, sluae se na bosanskom od kraja marta, rekao je Dudevi i naveo da je u toku prevoenje tih udbenika na bosanski jezik.

On je najavio da e u aprilu biti sprovedena anketa meu roditeljima u kojoj e se opredeljivati na kom jeziku e njihova deca pratiti nastavu od septembra.

„Deca koja se izjasne za bosanski, od 1. septembra sluae srpski jezik i knjievnost kao nematernji, sa dva asa nedeljno“, rekao je Dudevi i najavio da e bosanski predavati nastavnici koji su do sada predavali srpski, a u meuvremenu su zavrili obuku i dobili su sertifikate.

Zvanino, u Srbiji se ovaj jezik zove bonjaki, u BiH bosanski, pa i Bonjaci na jugu Srbije insistiraju na istom terminu kao u Bosni.

Nacionalni prosvetni savet (NPS) je 5. februara doneo odluku o dopuni Pravilnika o planu udbenika sa udbenicima za nastavu na bosanskom jeziku, a profesor beogradskog Filolokog fakulteta Veljko Brbori istie da su lingivistiki i strukturno bosanski i srpski jedan jezik, sa izvesnim specifinostima.

„Sticajem politikih okolnosti, termin bosanski preneo se na jug Srbije. Da li pod pritiskom i ijim, ne znam, ali lingvistiki radi se o jednom jeziku“, rekao je Tanjugu prof. Brbori, smatrajui da e od ovoga svi imati tete, a najvie oni koji svoj jezik prozovu tako.

„Da li e student koji je jedan deo kolovanja uio na bosanskom jeziku posle moi prei na srpske nastavne planove i programe. Lingvistiki, to nije sporno, to je jedan jezik, ali bie problem ako se bude insistiralo na posebnim udbenicima, planovima, programima“, rekao je profeor i ukazao na opasnost od mogueg svojatanja „bosanskih“ knjievnika.

Prvi put se bosanski jezik zvanino pominje u Dejtonskom sporazumu 1995. godine, gde se kae da se dokumenti objavljuju na etiri jezika, engleskom, hrvatskom, srpskom i bosanskom.

Tada su prvi put u meunarodnim okvirima zvanino upotrebljeni termini srpski, bosanski i hrvatski jezik, umesto srpskohrvatskog, koji se koristio od 1918. godine do poslednje decenije 20. veka, kada je raspadom Jugoslavije svaka novoformirana drava ostvarila svoju tenju – da nacionalno imenuje svoj jezik.

„Stvarajanjem nacionalnih drava, neke od njih ele da svoj jezik preimenuju. To je legitimno pravo, ne moe se jednoj dravi zabranjivati kako e svoj jezik nazvati“, navodi prof. Brbori, poznati lingvista.

On podsea da nije nuno da jedna nacija ima svoj jezik. U Evopi i izvan nje postoje nacije koje nemaju svoj jezik (Austrija, vajcarska…). itava Amerika, Australija, Novi Zeland, Okeanija govore engleskim, francuskim, panskim, poruglaskim.

„Kako emo dalje, odluie politicari, ali bi bilo dobro da prethodno uju miljenje relevantnih jezikih strunjaka“, rekao je Brbori, smatrajui da je nepotrebno, ekonomski neopravdano prevoditi na primer matematiku sa srpskog na bosanski jezik.

Slian stav ima i predsednica NPS Desanka Radunovi, koja smatra da je prevoenje geografije ili biologije sa srpskog na bosanski „bacanje para“.

„Ta deca dobro razumeju srpski i potpuno je neracionalno prevoditi, recimo, matematiku“, rekla je ranije medijima prof. dr Radunovi.

Kada trae uvoenje bosanskog jezika u kole, Bonjaci sa juga Srbije uglavnom se pozivaju na evropska prava nacionalnih manjina, od kojih je najznaajnije pravo na svoj jezik.

Meutim, Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima od juna 1992. godine izriito kae da se manjinskim jezicima smatraju samo jezici koji su razliiti od zvaninog jezika te drave.

Povelja je za Srbiju, kao sukcesora dravne zajednice Srbija i Crna Gora stupila na snagu 1. juna 2006. godine.