POKUŠAJ Vlade Srbije da ujednači regionalni razvoj ostao je samo na rečima jer potezima koje povlači pokazuje upravo suprotno – siromašne opštine će postati još siromašniji, a bogati gradovi i dalje će biti „meke“ za većinu (ruralnog) stanovništva.
Većina lokalnih samouprava u Srbiji nije zadovoljna odlukom da se pitanje zapošljavanja rešava tako što će svaka opština morati da uloži „dinar“ iz svog budžeta da bi dobila još jedan od Republike. Najnerazvijenije opštine, prosto, imaju i najmanje para.
Nacionala služba za zapošljavanje godinama sprovodi program po kojem svaka opština mora da izdvoji deo novca da bi dobila pomoć od službe.
– Najviše novca za programe zapošljavanja izdvojio je Leskovac (80 miliona), Kruševac (41 milion), a Nova Varoš i Čačak po 30 miliona dinara – kažu u NSZ. – Od devastiranih područja, najviše su prikupili Prijepolje i Vladičin Han (po 20 miliona), a potom Tutin (17,6 miliona dinara). Ukupno 80 nerazvijenih opština je izdvojilo 867 miliona dinara.
NSZ će širom Srbije razdeliti još 421 milion dinara poslodavcima koji odluče da otvore nova radna mesta, zatim 383,8 miliona dinara za javne radove, 310 miliona dinara za organizovanje stručnih praksi, 252,8 miliona dinara za bespovratne kredite onima koji nameravaju da pokrenu sopstveni biznis…
U nerazvijenim opštinama kažu da je sve to – kozmetika.
– Mi smo sakupili dva miliona dinara, a od NSZ dobijamo 700.000, a sve to nije ni usmereno za trajno reševanje problema – kaže Slobodan Drašković, predsednik opštine Medveđa. – Ovaj novac troši se na različite prakse i usavršavanja, ali mali broj korisnika zaista nađe stalni posao. Nezaposleni sada dobijaju sertifikate, koji su uglavnom beskorisni, a potraga za radnim mestom uglavnom se svodi na obuku i volontiranje.
Da bi država morala više da se isprsi smatraju i u opštini Trgovište, koje zapošljavanje finansira sa pet miliona dinara.
– Da bi se osetio boljitak potrebno je da država izdvoji najmanje pet puta više novca od nas – kaže prvi čovek opštine Nenad Krstić. – Postojeći odnos nije realan, jer se ljudi upošljavaju privremeno i na kratak rok.
Odluka o „podsticanju zapošljavanja“ nije jedina na koju čelnici opština imaju prigovor. Potezom Ministarstva finansija, kojim se smanjuju porezi na zarade, posebno su rezignirani.
– Predložene mere svode se na otimanje para opštinama i novu, najgoru centralizaciju u poslednjih deset godina – smatra Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin i predsednik Stalne konferencije gradova i opština (SKGO). – Da sve bude gore, pre samo šest meseci opštinama su ukinuti izvorni prihodi u okviru marketinškog ukidanja parafiskalnih nameta, čime su samo data krila sivoj ekonomiji. Tada je opravdanje bilo da je porez na zarade dovoljan prihod za lokalne samouprave. To je, čak i za naše prilike, neviđeno licemerje.
Paunović kaže da najavljene mere Ministarstva finansija neće pomoći ni privredi ni radnicima, već samo tajkunima:
– Trpeće svi koji zavise od lokalnih investicija u infrastrukturu, jer će se upravo tu štedeti.
GUBICI
PORESKOM reformom će Vranje izgubiti oko 130 miliona godišnje, a Surdulica oko 30 miliona dinara. U Regionalnoj razvojnoj agenciji Bačke kažu da će zahvaljujući „poreskoj reformi“ opštine imati manje sredstava za obdaništa, domove zdravlja, lokalne puteve, komunalne usluge…