POŠTOVANI putnici, intersiti voz 591 za Niš postavljen je na prvom koloseku. Polazi u 15 časova i 20 minuta – obaveštava spiker putnike na Železničkoj stanici u Beogradu. A na prvom koloseku blista “Morava” – nov elektromotorni voz. Posle više od dve godine, od petka se “vraća” u svakodnevni vozni red između Beograda i Niša.
Na peronu, pedesetak putnika čeka da uđe. Kondukterka Živadinka Stojadinović proverava im karte, a oni polako, sa neskrivenom dozom divljenja, ulaze u “novajliju”.
– U voz mogu da uđu samo putnici koji su kupili karte na blagajni, jer uz nju dobijaju i rezervaciju sedišta – ljubazno, sa osmehom, objašnjava Stojadinovićeva.
Neizmerno je, veli nam, zadovoljna što prva među kondukterima “prati” ovaj voz do Lapova, gde će ga “predati” kolegama iz Niša.
– Je li za ovaj moderni, za Niš – pita stariji putnik pružajući kartu kondukterki.
– Jeste. Izvolite – odgovara Stojadinovićeva.
Putnik ulazi u voz. Okreće se. Odmerava svaki detalj. Pronalazi svoje mesto, seda i putniku preko puta kaže:
– Ko avion je! Milina. Nov, čist, sedišta udobna, prozori blistaju… Pa, kad je ovako lep, gde je, bre, duvački orkestar da ga isprati – “protestuje” Nišlija.
Na drugom kraju voza, u svojoj “svemirskoj” kabini, mašinovođa Zoran Đurđević priprema sve da “Morava” krene na vreme. Sa pregledačem kočnica uverava se u njihovu ispravnost. Otpravnik sve to overava. Na digitalnoj garnituri, mašinovođa potom ispisuje “591 Niš”.
U 15.20 začu se prodoran zvižduk pištaljke. Mašinovođa automatski zatvara sva vrata voza, usmerava ga napred, zadaje brzinu na displeju i ručicom pokreće “Moravu”. Na ekranima vidi voz i spolja i unutra.
– Sve je automatizovano, svaka komanda – zadovoljno priča Đurđević, dok ubrzava voz. – Već sam vozio ovakav “Štadlerov” elektromotorni voz do Novog Sada. Imali smo posebnu obuku koja je trajala više od 10 meseci. Pravo je uživanje upravljati ovakvim vozom. Nadamo se samo da ćemo što pre moći da “razvijamo” i njegove velike brzine. Na obnovljenim deonicama već možemo da vozimo 120 kilometara na čas, ali ipak još ne prelazimo stotku. Tom brzinom sad vozimo od Sopota do Vlaškog Polja, a potom i od Jagodine do Niša sve vreme idemo 100 kilometara na sat. Brzinu, u stvari, prilagođavamo po knjižici reda vožnje.
U putničkom delu, na monitorima ispisani vreme, temperatura i brzina kretanja voza. Glas spikera, putnike posle svake stanice obaveštava da je voz pod video-nadzorom i da je zabranjeno pušenje.
– Ukoliko zapalite cigaru, uključiće se protivpožarni senzori i voz će odmah stati – obaveštava ih kondukterka.
Kondukterka Živadinka Stojadinović
Voz staje u Mladenovcu, Palanci, Velikoj Plani, Lapovu, Jagodini… Na stanicama i železničari i novi putnici ne skrivaju zadovoljstvo što “Morava” ponovo bruji. A, stari putnici se već “otkravili”. Razgovaraju, a teme tipične – od svetske politike, sile i nepravde, do srpskih uvek vrućih tema. Ipak, vratiše se novom vozu.
– Bilo bi lepo da napred, na lokomotivi, ćirilicom piše “Morava” – predlaže Mirko iz Paraćina. – Kad se već tako zove, kad se najveći deo puta “druži” sa Velikom i Južnom Moravom, nek’ s ponosom nosi to ime.
– I samo da ga huligani što ništa ne cene brzo ne unište ispisivanjem grafita, žvrljanjem, razbijanjem, cepanjem sedišta – dodaje Dragan, putnik iz Beograda koji, kaže, četiri decenije svakog vikenda putuje za Niš. – Lepo je putovati ovako udobnim vozom, naročito na deonicama gde je pruga obnovljena. Tu ovaj voz prosto klizi. Ne osećaš da se voziš. Samo nek se pruge što pre obnove i nek’ ovakvih vozova bude što više.
U 19 časova i 50 minuta, “Morava” stiže u Niš.
– Sa 18 minuta zakašnjenja stigli smo na odredište – kaže mašinovođa Đurđević. – Krivci su nebezbedni putni prelazi. Mnogo ih je, a na njima obavezno moramo da stanemo. Ali, ide nabolje. I to će se srediti. Vozićemo mi uskoro i 140 na sat.
Na displeju se u svakom trenutku vidi kolika je brzina
SVE POKRIVENO SENZORIMA
– OVI vozovi donose novine i u našem radu – kažu kondukteri Emina Manić i Vladimir Pavičić, koji su “Moravu” pratili od Lapova do Niša. – Voz je klimatizovan, sve je pokriveno senzorima čak i u ve-ceu, oglašavaju se stanice, vrata se automatski otvaraju, a imaju i jedna specijalizovana za ulazak invalida. ispod sedišta putnika su utičnice za punjenje baterija mobilnih i laptopova… Naše je sada da ga čuvamo, sa putnicima.
