Mnogi su iz Prijepolja za boljim poslom krenuli put prestonice. Beograđanin Zoran Starčić krenuo je u suprotnom smeru, pa je zbog proizvodnje peleta došao u Prijepolje.
Direktor Fabrike peleta „Star Jela“ u Prijepolju Zoran Starčić kaže da u proizvodnji peleta ljudi nemaju iskustva, pa zbog toga moraju da dolaze sa strane. „To je slučaj i sa ostalim fabrikama u Prijepolju, većeg formata“, kaže Starčić.
Posla ima i za stručnjake i stotinak radnika u najvećoj fabrici peleta u Zlatiborskom okrugu, ali i preko hiljadu ljudi koji obezbeđuju sirovine, koja dolazi iz drugih krajeva Srbije, Crne Gore i Bosne.
Iako gomile drva izgledaju zastrašujuće, ipak je reč o obnovljivom izvoru energije, koji uz planiranu seču može biti trajan resurs.
Na svetskom tržištu raste tražnja za drvetom. U Milićevom selu kod Požege decenijama se bave obradom drveta. Iako proizvode deset puta manju količinu peleta nego fabrika u Prijepolju, taj posao otvorio je pet novih radnih mesta.
„I u tom zaokruženom ciklusu mi nemamo otpada od drveta. Faktički, ništa ne bacamo“, kaže Danijel Ristić, direktor firme „Ševargarden“ u Milićevom selu.
Proizvodnja i potražnja peleta odrazila se i na metalski sektor. U Kosjeriću se proizvode kotlovi, koji su traženi na Kosovu i u Hrvatskoj. Zahvaljujući tome zaposlili su još 30 radnika.
„Ali mislim do 50 radnika će biti možda i u sledećoj godini samo za kotlove. A uz to idu i ostale prateće dimne cevi za kotlove“, kaže Dragan Blagojević, direktor preduzeća „Kepo“ u Kosjeriću.
Da bi se realizovao taj plan, moraće da se gradi nova hala, jer su postojeći kapaciteti postali tesni za stotinak zaposlenih, kojima od naredne godine treba da se pridruži još najmanje 50 novih radnika.
