TUŽILAC, okrivljeni, sudija, moguća kazna i olakšavajuće okolnosti – isto zvuči na srpskom i bosanskom, ali ako okrivljeni traži, mora da bude prevedeno sa jednog na drugi jezik. Skoro 50 predmeta čeka na suđenje samo u Osnovnom sudu u Prijepolju, jer tek odnedavno postoji sudski tumač za bosanski jezik.
Država Srbija u poštovanju manjinskih prava odavno je prevazišla sopstvene mogućnosti, ali i evropsku praksu. Pa kao kod „Nadrealista“ – sa srpskog na bosanski i hrvatski prevodi – „Ja čitam.“ I sve to parama poreskih obveznika.
Da bi poštovala sopstvene zakone, država Srbija morala je omogući prevođenje sa srpskog na bosanski, a onda i da plati tu uslugu. Svaki započeti sat prevođenja je 1.200 dinara, stranica prevoda 600, plus putni troškovi, a ako treba i noćenje.
– Suđenje čekaju uglavnom krivični predmeti, a advokati znaju da njihovi klijenti imaju prava na prevođenje. Kako ne možemo da obezbedimo tumača, predmeti stoje, a suđenja se odlažu – objašnjava za „Novosti“ Mileta Bezarević, v.d. predsednika suda u Prijepolju. – To je prvo počelo kod nas, a onda su advokati isto počeli da traže i u drugim gradovima, čak do Kraljeva i Čačka.
Kako bi rešio ovaj problem, Bezarević je pitao Apelacioni sud, koji je dobio odobrenje od Kasacionog suda, da može da angažuje jedinog tumača u zemlji, nedavno registrovanog u pokrajinskim vlastima, sa adresom u Novom Sadu. Dobio je odobrenje da mogu da koriste njegove usluge, ali će na red morati da pričekaju još mesec- dva.
Čak ni Haški tribunal nije imao para za rasipanje da prevodi sa srpskog na bosanski, ali Srbija je, očigledno, bogatija.
U jednom od poslednjih izveštaja o poštovanju manjinskih prava, potvrđeno nam je tada u Ministarstvu prosvete, rečeno da je Srbija u poštovanju prava pripadnika nacionalnih manjima iznad standarda Saveta Evrope. Čak nam je zamereno da deca pripadnici nacionalnih manjina često ne znaju dobro zvanični jezik države u kojoj žive i da im je to veliki problem kada treba da se integrišu u društvo.
Jedan od ovih primera je i uvođenje nastave na bosanskom u školama u Raškom okrugu. U svakom koraku ispoštovani su zakoni, ali su oni napisani tako da prevazilaze trenutne mogućnosti prosvetnog sistema. Traže više para, angažovanje dodatnih nastavnika, kako bi se nastava držala makar i za jednog učenika, ako je Bošnjak.
– U svemu što radimo, poštujemo zakone Republike Srbije – objašnjava Esad Džudžević, predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća. – Tako je i sa uvođenjem nastave na bosanskom jeziku u škole, kao i kod izdavanja sertifikata nastavnicima koji će te časove držati. Pridržavali smo se Zakona o osnovama sistema obrazovanja, koji nam daje pravo da to radimo.
Osim zakona, ne postoji pravilnik koji bi uredio uslove pod kojima se izdaju licence. Sada već bivši ministar prosvete tražio je objašnjenje od Džudževića o tome kako mogu da izdaju licence, a da nisu poštovali procedure kako bi dobili ovlašćenja za taj posao. Džudžević tvrdi da je zakon dovoljan, a u Ministarstvu prosvete nema nikoga ko bi objasnio da li je to zaista tako.
