U proteklih par dana vatrogasci su gasili čak sedam požara na otvorenom širom opštine Nova Varoš, a gorelo je u Drmanovićima, Rutošima i Draglici, kao i u gradskim naseljima Branoševac i Zebinovac.
U Bistrici u je u subotu u zaseoku Sokolova vatra uništila 25 hektara niskog rastinja i šume. Uzrok svih požara je ljudski nemar, pa iz Opštinskog štaba za vanredne situacije još jednom apeluju na meštane da tokom prolećnih radova ne pale biljne ostatke na njivama, livadama i pašnjacima. Paljenje nema nijednu korisnu svrhu, upozoravaju nadležni, već samo ide na štetu poljoprivrednim proizvođačima, a često je i uzrok nekontrolisanih požara koji mogu imati katastrofalne posledice.
Ne propustite
U apelu Štaba za vandredne situacije Nova Varoš dalje se kaže:
Paljenjem se razvijaju visoke temperature, čime se površinski sloj zemljišta pretvara u pepeo i prašinu, koju odnose vetrovi i spiraju kiše, tako da nestaje sloj najvažniji za donošenje roda u narednim godinama.
Paljenjem se ubijaju svi živi organizmi zemljišta ( kišne gliste, mikroorganizmi) koji imaju nezamenljivu ulogu u ishrani biljaka prevodeći biljna hraniva iz đubriva u oblike pristupačne biljkama, vrše razlaganje organskih materija zemljišta.
Paljenje nema nijednu korisnu svrhu, već samo ide na štetu poljoprivrednim proizvođačima.
ZAORAVANJEM se poboljšava vodni režim zemljišta, pa ta zemljišta sadrže u vreme jesenjeg – zimskog oranja i do 2.5% više vlage od onih na kojima strnjika nije zaorana.
Zaoravanje je mera borbe protiv korova, tako što se na taj način provocira nicanje semena korova koji se lako unište daljom obradom.
Zaoravanjem se vraća zemljištu jedan deo onog sto je iz njega izneto prinosom, najvažnija biljna hraniva (azot, fosfor, kalijum), organska materija, što predstavlja vid slabijeg đubrenja zemljišta. Lakša je osnovna obrada zemljišta, jer se manje stvrdne, pa je i znatno manji utrosak goriva.
Spaljivanje strnih useva, smeća i biljnih ostataka je zabranjeno Zakonom o zaštiti od požara ( član 50). Lice koje je izazvalo požar dužno je da vatrogasno – spasilačkoj jedinici nadoknadi troškove intervencije u skladu s posebnim propisom.
Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice. A pravno lice od 300.000 do 1.000.000 dinara.
Ukoliko se utvrdi da je na poljoprivrednom gazdinstvu vršeno spaljivanje žetvenih ostataka, gazdinstvo gubi pravo na podsticajna sredstva u poljoprivredi, u periodu od dve godine.
Spaljivanjem biljnih ostataka često dolazi do nekontrolisanih požara na otvorenom, koji nanose velikie materijalne štete i stradanje ljudi, kaže se u saopštenju Štaba za vandredne situacije Nova Varoš.
Varoške novine i PP Media
