Kанцеларија Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији на заговарању увођења родно одговорног буџетирања ради још од 2008.године када су у сарадњи са женским организацијама на локалу урађене прве анализе колико буџети одговарају потребама мушкараца и жена.
Од 2015. ми смо кренули интезивније да сарађујемо са Координационим телом за родну равноправност и Министарством финансија и та сарадња је резултирала тиме да је родно буџетирање у децембру 2015. ушло у закон о Буџетском систему и када је родна равноправност препозната као један од циљева буџета. Данас су 33 буџетска корисника на националном нивоу, углавном, министарства и канцеларије Владе Републике Србије увели родно буџетирање у неки од својих програма и циљева, док је на покрајинском нивоу то урадило 18 од 26 буџетских корисника, истиче пројектна координаторка Агенције УН за родну равноправност и оснаживање жена у Србији, Оља Јанковић Лековић.
Родно одговорно буџетирање је примена родне анализе приликом планирања националног, покрајинског и буџета локалне самоуправе. Сагледава се које ефекте има прерасподела средстава на животе свих у друштву узимајући у обзир пол, али и друге социо-економске и остале важне карактеристике.
Знамо да је буџет најважнији алат једне власти којим спроводи своје политике па је важно да се препознају родне разлике којих де факто има у нашем друштву, некад су у корист жена, некад у корист мушкараца и да се буџетом одговори на њихове потребе. Родно одговорно буџетирање у суштини се не односи само на мушкарце и жене, већ узима у обзир различите варијабле. Није исти положај жена са инвалидитетом, жена на селу у односу на положај других жена, тако да омогућава да се препознају те нијансе и да се делује на оном месту где има највише потребе да се некоме пружи подршка, објашњава Јанковић Лековић.
Од 2015. године локалне самоуправе су прешле на програмско буџетирање. Kолико је овакав начин креирања буџета предност, а колико препрека родно одговорном буџетирању?
Локалне самоуправе су у том процесу негде тек на почетку тако да постоји простор за унапређивање програмског буџета а кроз то и увођење родне перспективе. Оно што ми препознајемо као отежавајућу околност је униформисан буџет који све локалне самоуправе морају да испуне и који негде више одговара потребама једне општине него друге, али то није препрека за увођење родно одговорног буџетирања, сматра Оља Јанковић Лековић.
Према Закону о буџетском систему сви буџетски корисници на републичком, покрајинском и локалном нивоу су у обавези да до 2020. године у потпуности, интегришу перспективу родне равноправности приликом планирања и спровођења политика и мера које се финансирају из буџета, односно новца свих грађана и грађанки.
Forum Info