Novosti pišuda je naša lista profesionalnih oboljenja višestruko kraća od evropskogproseka, ali će se stvari bar delimično promeniti, jer je novi pravilnik završen.
Na spisak profesionalnih bolesti, na kojima je dosad bilo 56 oboljenja, dodato je novih devet, rekao je za taj list prof dr Petar Bulat, specijalista medicine rada u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu.
To je dobro i usvajanjem novog pravilnika, koji iščekujemo, rešava se dosadašnji problem sa zastarelim, dugo neinoviranim spiskom profesionalnih oboljenja, kazao je on.
U sledećem koraku, naglašava Bulat, treba
definisati proceduru utvrđivanja profesionalnog oboljenja i rešiti
problem finansiranja dijagnostike u postupku utvrđivanja ovih bolesti.
Dijagnostičke procedure u takvim
slučajevima nisu među onima koji idu na teret obaveznog zdravstvenog
osiguranja i mora da se definiše ko će da ih plati – poslodavac,
zaposleni ili RFZO, navodi list.
Paralelno sa tim, navodi Bulat, mora da se
definiše ko zapravo utvrđuje profesionalno oboljenje – lekar
specijalista medicine rada, bilo koji specijalista ili institucija, kao
sto su Institut “Dr Dragomir Karajović” i zavodi u Nišu i Novom Sadu.
Novosti napominju da je najveći problem dokazati da je bolest nastala zbog uslova rada.
Tanjug
