Медији ретко приказују достигнућа и успехе жена у јавном и политичком животу. Ретко се говори о доприносу жена економском и друштвеном развоју. Жене су ређе од мушкараца присутне у вестима и ређе се интервјуишу или питају за мишљење. Поједине категорије жена су скоро у потпуности медијски „невидљиве” – Ромкиње, жене са инвалидитетом, жене припаднице мањинских националних група, старије жене, жене на селу…

Имамо таблоидизацију женских искустава, таблоидизацију женских постигнућа и уопште жена, нарочито када је реч о насиљу над женама. Сензационалистичко извештавање, говор мржње према женама у јавности и у медијима, имамо политичаре који користе мизогинију у свакодневном обраћању – каже Снежана Јаковљевић из Удружења жена “Пешчаник“ из Крушевца.

Стојан Марковић из Озон преса из Чачка сматра да прво треба да се изборимо за оно где је највидљивије, а то су огласни простори и панои, који су препуни сексизма и негативних алузија на женски род јер одатле све почиње.

Уклањање родних стереотипа у медијима и промоција родне равноправности утврђен је као један од стратешких циљева Националне стратегије за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности. Слика жене у медијима представља слику жене у нашем друштву. Патријархат, родни стереотипи и предрасуде о женама, популацији која је бројнија у односу на мушкарце, али представљена као мање вредна, добра за кућу и породицу, али не и за друштво и учествовање у јавном животу, преовладавају у Србији у 21. веку.