SRBI OSVAJAJU JEJL TEKST IZ 2006. godine

Srbi osvajaju Jejl
Ispovest novog srpskog genija Lazara Krstia, najboljeg studenta na Univerzitetu Jejl u SAD, kome je Ministarstvu za nauku Srbije ukinulo stipendiju, koji i pored toga tvrdi:

http://www.srpskadijasporaINTERNET NOVINE SERBSKE
Uz dijasporu od 2001. godine
.info/vest.asp?id=6724

Vratio bih se u Srbiju da radim za 6.000 evra godinje !

Polagao sam na vie amerikih fakulteta, ali sam jedne noi, u dva sata dobio imejl poruku da su me primili na uvenom Jejlu. Majka mi je odmah rekla: To to si primljen na Jejl ne znai da mora da ode?

Jejl je fakultet za elitu i budue lider. Univerzitetski slogan glasi: Univerzitet Jejl daje budue lidere. Mnogi diplomci na Jejlu se za divno udo tako i oseaju. Zato diploma sa Jejla ne znai samo da imate odlino obrazovanje, ve i da imate odline kontakata i veze sa mnogim uglednim ljudima irom sveta

Svaki od poslednjih pet predsednika SAD imao je diplomu najprestinijeg amerikog univerziteta Jejl. I aktuelni ameriki predsednik Dord Bu, i njegov otac, ali i mnogi senatori i veina vodeih linosti bezbednosnih zavrili su studije na Jejlu, tako da profesori ovog fakulteta studentima danas esto govore: Verovatno meu vama sedi jedan od buduih predsednika drave?
Ovu reenicu uo je i Lazar Krsti, dvadesetjednogodinji Nilija koji je letos meu 5.000 studenata na Jejlu, proglaen za najperspektivnijeg diplomca u Americi. U njemu mnogi Amerikanci vide novog Nikolu Teslu, samo mi u Srbiji to ne vidimo. Njegovo kolovanje na Jejlu kota 42.000 dolara godinje. im su Amerikanci odluili da Krstiu daju stipendiju i im je mladi diplomac o tome obavestio nae Ministarstvo za nauku, inovnici iz Vlade Srbije su ovom mladom geniju odmah ukinuli srpsku stipendiju.
– Nisu me ak o tome ni obavetsili. Nije meni toliko bila potrebna finansijska pomo, koliko oseaj pripadnosti, ve oseaj da znam sam svojoj dravi potreban i da na mene raunaju – kae rezignirano Lazar Krsti, najbolji ameriki student.
Lazar Krsti je kao student tree godine na Jejlu dobitnik etiri najznaajnije nagrade iz oblasti matematike i politike ekonomije na ovom univerzitetu. Ve u prvoj godini fakulteta Lazar Krsti je proglaen jednim od tri najbolja studenta, a ove godine je, kako su pisali nai mediji, bio najbolji student generacije na Jejlu.
Ponona poruka
Mladi Krsti je roen 1984. u Niu, kao sin jedinac u porodici primarijusa psihologije i doktora psihologije. Njegova majka i otac nikada nisu od Lazara traili da bude genije, ali je on sa odlinim ocenama zavravao sve kole i pobeivao na matematikim olimpijadama. Ovo je ispovest mladog Nilije, koji e moda jednog dana postati ameriki predsednik ili novi Nikola Tesla.
– Za mogunost studiranja u Americi saznao sam od kolega u Petnici, koji su ve bili u inostranstvu. Raspitivao sam se malo detaljnije i saznao da treba da se prijavim, da polaem neke testove i ako proem, upisan sam. Polagao sam na vie amerikih fakulteta, ali sam jedne noi, u dva sata dobio imejl poruku da su me primili na uvenom Jejlu. Majka mi je odmah rekla: To to si primljen na Jejl ne znai da mora da ode?
Ja sam sin jedinac, a to ima svoj znaaj u celoj mojoj prii. Razmiljao sam: Dobio sam Jejl, a odbiti Jejl znai odrediti svoj put. Posle Jejla u moi da uradim sve to bih uradio da sam ostao u Srbiji
Nisam se eznuo da se otuim od svojih, od Nia i Srbije, ali nisam ni eleo da propustim ansu za kvalitetno obrazovanje. Priao sam puno sa roditeljima, najbliim prijateljima, profesorima i odluio sam da se kolujem u Americi. A kako je Univerzitet Jejl odluio da mi da stipendiju, taj problem se reio sam po sebi. Otputovao sam u Ameriku prilino zbunjen, nisam u tom trenutku znao gde mi je kua i ta treba da studiram, jer sam ispred sebe imao listu od 2.000 predmeta. Kada su poela prva predavanja na matematici i ekonomiji bio sam zbunjen dilemom da li je ameriko obrazovanje bolje od naeg srpskog?
Ma koliko to zvui neverovatno ali ta dilema je postojala, jer je sistem uenja u SAD sasvim drugaiji nego u Srbiji. Radi se po principu mejdora, nastavnih grupa sa po 40 studenata. Kada sam to shvatio upisao sam jo i studije etike i politike, jer je to u SAD danas prestini mejdor. Matematikom se sa ljubavlju bavim i to nije neto uz ta u provesti ceo svoj ivot. Politika je u SAD ekskluzivitet. Za mene nije, jer mene inae interesuje Evropa, nae mesto u EU, budunost Evropske unije i budunost Srbije.
Iako sam bio ameriki stipendista za kolovanje mi je trebalo jo nekih 1.500 dolara, to je meni tada bio problem. Poslao sam dopise nekim naim institucijama, nekim naim privrednicima naim, kao to to i ostali studenti rade. Svi su me odbili, izuzev centra Nikola Tesla pri MENSI. Taj nedostatak dravne brige o mladima me pogodio, a naroito problemi birokratske prirode oko sluenja vojske, jer se kod nas smatra da nisi svreni dipomac, da nisi ovek, ako vojsku nisi sluio. Ja vojsku ne izbegavam, niti bih je ikad izbegavao, ali sam se uplaio kada sam od kolega uo da su ih zadravali na aerodromu u Beogradu i da su zbog toga propustili semestar studija u inostranstvu.
Trei problem mi je bilo prilagoavanje, utapanje u armiju od hiljadu studenata, od ega su treina stranci, koji pre toga nikada nisu bili u inostranstvu, a kamo li u SAD. Trebalo mi je dosta vremena da se prilagodim amerikom nainu ivota. Kod nas su ljudi prisniji, lako se zbliavaju, jer imaju dosta slobodnog vremena, a u SAD svi rade, svi nekuda jure i ivotni prioriteti su im drugaije postavljeni od naih. Tano se zna kada je prvo vreme za rad i napredovanje na poslu, a kada je potom vreme za oputanje i zabavu. Kod nas je to obrnuto. im sam se i ja odluio za posao, za uenje i za studijske radove, lako sam naao prijatelje na Jejlu.
Stvaranje elite-
Jejl je fakultet za elitu i budue lider nastavlja svoju priu dvadesetogodinji student Lazar Krsti, koji se trenutno nalazi na raspustu u Srbiji – Univerzitetski slogan glasi: Univerzitet Jejl daje budue lidere. Mnogi diplomci na Jejlu se za divno udo tako i oseaju. Zato diploma sa Jejla ne znai samo da imate odlino obrazovanje, ve i da imate odline kontakata i veze sa mnogim uglednim ljudima irom sveta. To, naravno, ima svoje negativne i pozitivne strane. Negativna je to se forsira elitizam i klasna razlika u SAD. Tako da ako upadnete u jednu klasu iz nje jako teko izlazite I to vas ometa u napredovanju. Pozivitvno je to to ameriko kolstvo stvara ljude koji jednostavno veruju da sve mogu da urade. Naravno, to nije tano, ali ljudi u SAD u to veruju i zato mnogoi rade, mnogo se trude, poseduju snaan takmiarski duh i taj trud se ceni. Zato je ivot u SAD jako dinamian, ali i jako naporan.
ak je i sam kolski sistem podreen tom takmiarskom duhu, jer je ocene ne daju na osnovu toga koliko si poena osvojio od maksimalnih 100 ve koliko si poena imao u odnosu na ostale studente. Znai, mora da bude bolji od ostalih.
Profesori su uvek dostupni, tako da zavisi od studenta koliko e to da iskoristi i na koji nain. Naravno, neki su profesori zanimljivi, neki manje zanimljivi. Voljni su da pomognu I da vas postaknu da se takmiite u znanju. Morate da budete bolji od ostalih i gurate celu grupu nagore. Tako vam se otvaraju se mogunosti da izuavate neke druge akademskteme ili ak da zdovoljavate lina interesovanja. Ako vas interesuje neki putopisac iz 16. veka koji je putovao Mediteranom, moete dobiti pare da ponovite njegovu rutu i napiete, na primer, pomorski dnevnik. Ja sam tako dobio stipendiju da istraujem maarsko trite. Izabrao sam Maarsku jer je slina sa nama I jer se u Maarskoj dogaa ono to e se nama u Srbiji deavati u bliskoj budunosti. Na Jejlu je sve servirano na tanjiru. Postoji velika baza podataka, u koju vi upiete ta vas interesuje i odmah vam komjuter kae gde moete da se prijavite da ta vaa interesovanja prouite.
Od etiri nagrade koje sam dobio, dve su bile za uspeh na takmienju iz matematike na Jejlu. Bio sam 138. odnosno u prvih 150 studenata u Americi iz matematike. Dobio sam nagradu za izuzetnost u bavljenju matematikom, i nagradu kao najperspektivniji student koji e se preko leta baviti neim iz matematike. Nisam ja apsolutno najbolji u SAD, jer je to titula najboljeg od onih koji preko leta rade, odnosno ko je najperspektivniji.
Srbi osvajaju Jejl- Na Univerzitetu Jejl iz Srbije studira nas etvoro. Ratko Jovi je iz Prijepolja i zavrava politike nauke u maju naredne godine. Pre Jejla bio je poslednje dve godine na Itonu. Milica Vujovi je godinu dana mlaa i mislim da studira istoriju politikih nauka. Pored njih, tu je jo Admir Duran, koji je iao na Iton sa Ratkom Joviem, i ja. Svi se druimo i odlino se slaemo.
ivimo svi u studentskom gradu. Za nas studente na Jejlu slobodno vreme je zagonetna kategorija, jer kolska godina efektivno traje 28 nedelja. Na univerzitetu sam osam meseci, zajedno sa svim raspustima. Ali se tih 8 meseci se radi non-stop, jer ja radim pored fakulteta imam I jo dva posla. Jedan je u administraciji Odeljenja za razvoj univerziteta i drugi je asistentura u Odeljenju za matematiku. Ja sam asistent na predmetima Teorija brojeva, Linearna algebra i Analiza II. Ne radim direktno sa studentima nego se bavim ocenjivanje njihovih domaih zadataka i slino. Na Teoriji brojeva sam samo ja bio asistent.
Celokupan drutveni ivot studenta Jejla se odvija u studentskom naselju. Kampus je u centru grada Nju Hejvna u Konektikatu, koji ima oko 300.000 stanovnika. Tu vam je sve, lokali, barovi, pabovi gde se organizuju studentske urke. Nije kao na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, gde izaete iz zgrade fakulteta direktno u centar grada. Ovo je naselje zatvorenog tipa, kao to je i veina univerziteta u Ajvi ligi najprestinijih akademskih ustanova u SAD.
U Americi mi se najvie svia to imate sve opcije otvorene i nema ogranienja, i ima jako malo podozrivosti, to nisam siguran da je sluaj kod nas. Najmanje mi se svia ameriki nain ivota. U Americi mi najvie nedostaju ljudi, moji prijatelji. Zbog toga i tako esto dolazim u Srbiju. Ali, i ovde mi nedostaju i ljudi iz Amerike. Moji roditelji su se na sve to ve navikli, jer to je deo procesa odvajanje od majke i oca, koji vam se deava pre ili kasnije.
ivotna dilema – Kod nas ljudi u Srbiji ljudi gledaju na nas studente u inostrantsvo kao na ljude koji ne ele nikad da se vrate kui. Zameraju nam, to nas je drava besplatno obrazovala u Srbiji, a oni su otili u strane zemlje i ne ele da se vrate. To nije tano, barem za veinu ljudi koje ja znam u SAD. Veina naih diplomaca eli da se vrati u Srbiju, ali ovde uopte nema sredstva, ne samo finansijskih ve i tehnikih, da se neko od njih bavi ozbiljnom naukom. Dakle, problem je da mi nemamo gde da se vratimo, jer nemamo gde da radimo. im nam Srbija stvori te uslove, evo nas kod vas…
Ja se ponekad bojim ivota u Srbiji, jer je on u dobroj meri izopaen. Idoli i ideali mladih u Srbiji danas su ljudi, koji su veini pre 15 godina bili gnusni kao linosti. Socijalna hijerarhija je tako nametena da su ti ljudi dana na vrhu piramide. Ti ljudi sa kriminalnim biografijama ili sa sumnjivim autoritetima ne treba da budu ideali naeg naroda, a posebno mladih ljudi.
– Ipak, i pored toga ja sam potpuno privren Srbiji.
Promene kod nas, i kod pojedinca, i u drutvu treba da idu odozdo. Sutina je da verujemo da se mora raditi da bi se stvari promenile. Da svako misli ta moe da uradi, na ispravan nain. Verujem da je to mogue, mada mnogi moji prijatelji, ak i roditelji, misle da sam ja malo blesav. Za to je potrebno prava revolucija, jer 5. oktobar je bio zezanje samo zato jer nam se nita nije dogodilo od promena u glavama. Ne elim da pametujem, imam samo 20 godina, ali vidim da sve i to to se deava u Srbiji, deava se u Beogradu. U provinciji se ne deava nita. Do totalne drutvene reforme mora se doi.
Pratim sve to se kod kue deava i razmiljam da se vratim. Nekako mi je bolje da radim i ivim u Srbiji za 6.000 evra godinje, nego da ginem od posla u Americi za 60.000 dolara godinje.
Imam jo jo tri semestra do kraja studija, to je manje od godinu i po dana. U dilemi sam kuda da idem posle sa diplomom Univerziteta Jejl. Treina ljudi koji diplomiraju na Jejlu radi posle studija i to u finansijskim institucijama i konsultantskim kuama. Tu su plate dosta visoke, mada je radno vreme sumanuto, jer se radi po sto sati nedeljno. Tako se u SAD ivi I radi dve-tri godine, i potom me radi specijalizacije ide u biznis kolu, da biste krenuli za svojim poslom I pravili poslovnu karijeru. Druga treina diplomaca odlazi na postdiplomske studije, koje u SAD traju est godina. Posle ega sledi akademska karijera. Preostala treina diplomaca se, obino zaposli u nekim nevladinim organizacijama, a ostali guraju neku svoju priu ili iz SAD odu na rad u inostranstvo.
Ja sam u procepu, uhvaen izmeu svega toga, jer me moj akademski profil gura u postdiplomske studije, a moja elja za budem poslovna i intelektualna elit je nagoni da traim poslove u finansijskoj industriji. Spreman sam i da se otisnem da radim neku svoju priu, ali je pitanje gde?
Lagano dolazi vreme kada u morati da se definitivno odluim da li u upisati postdiplomske studije, da li u ostati u Americi ili u da se vratim u Srbiju da bavim biznisom i nekom vrstom drutvenog aktivizma…Moda politikom? Videemo? rekao nam je na kraju susreta Lazar Krsti, jedan od najperspektivnijih studenata na elitnom univerzitetu Jejl u Americi.

Tajno drutvo sportista- Univerziteti Harvard, Jejl i Prinston su najbolje rangirani u Americi. Harvard je najbolji, jer je poznat po kvalitetu obrazovanja, ali je Jejl popularniji, jer ima mnogo ivlji drutveni ivot. To mu i daje poseban mek. Na Jejlu mnogo mladih ljudi studira politike nauke i mnogo njih je na razliite naine drutveno agaovano. Univerzitet Jejl uz to ima i svoja tajna drutva, iji su lanovi ugledni studenti, odnosno sinovi i keri politiara i uticajnih ljudi irom sveta, koji ovde studiraju.
Postojanje studentskog tajnog bratstva na Jejlu je deo te njegove elitistike tradicije i deo mistine slike o ovom univerzitetu. Video sam na Jejlu da postoje zgrade bez prozora, da niko ne pria o tome ta se unutra nalazi i ta se unutra radi. uo sam da u tajnom drutvu Jejl postoje loe za odabrane i da ti ljudi mogu da vam pomognu da zavrite univerzitet bez ikakvih problema. Kako to tajno studentsko bratstvo funkcionie za mene je tajna i danas kada sam i ja postao lan tajnog drutva Jejl.
Kada mi je ponueno lanstvo u bratstvu imao sam dileme da li da pristupim ovom tajnom drutvu ili ne. Pristao sam kada mi je objanjeno da je glavna svrha pripadnosti tajnom bratstvu studenata druenje. Neka bratstva odlikuje konzervativna kultura, neka su liberalna skroz, neka tajnovita, a neka otvorena. U mom bratstvu su bili i stariji I mlai Dord Bu. Moje tajno bratstvo je najamerikije na Jejlu, odsnosno najotvorenije, jer se uglavnom bavi sportom. Ja sam bio izuzetak, nisam se bavio nijednim sportom u Srbiji, pa sam u SAD poeo da igram tenis. Nema tu neke mistike, jer moje bratstvo je zadueno na Jejlu za druenje i zezanje. A o drugim tajnim bratstvima na univerzitetu ne znam nita priznao nam je Lazar Krsti.

Srbija nas odbija- Svi mi smo jako vezani za Srbiju. Meutim, istovremeno dok se muimo da se uklopimo u ameriko drutvo, Srbija se trudi da nas to pre odgurne od sebe. Ne mislim tu na prijatelje i roake ve na samu dravu i njenu administraciju. Vladina birokratija nas studente u inostranstvu ignorie tako to kada mi poaljemo imejl poruku nekom ministarstvu, niko iz vladine administracije nee da nam odgovori na nae poruke. Sa grupom kolega sa Jejla poslao sam, na primer, zahtev Ministarstvu inostranih poslova i Vladi Srbije, u kojima molimo za dozvolu da posle prve godine studiranja, dobrovoljno radimo. Jasno je da ne elimo da radimo neke velike poslove, ve bilo ta, da raznosimo potu ili fotokopiramo razne papire. utanjem naa Vlada i ovo ministarstvo su odbili takvu ponudu.
Mene najvie mui to to je srpsko drutvo zbunjeno, to narod ne zna kakav je na nacionalni identitet, kakva je naa nacija, koj ije na nacionalni prostor, da li emo ui u Evropu. Mi smo zemlja iji narod ima problem sa vlastitim identitetom. Druge zemlje bive SFRJ su za ovih deset godina nekako povratile svoj identitet, samo je Srbija iz svih tih dogaanja izala sa nedoreenim identitetom i optereena negativnom slikom o sebi. Nas jo progoni naslee SFRJ I SRJ. Publika zvidi dravnoj himni. Ne kaem da je to loe, ali se pitam zato se koristi himna koja je takva da joj narod zvidi?
U Srbiji postoji zaarani krug iz koge je teko izai, jer vas u njemu dre inercija i depresija. alosno je da 65 odsto mladih nije nikada izalo iz zemlje. I alosno je da 65 procenata mladih eli da ode i da se ne vrati u Srbiju. Zato se onda od nas trai da se vratimo, kada kod kue nema osnovnih uslova za normalan ivot? pita se Lazar Krsti.

Stazama Dorda Bua
Svoju ameriku karijeru Lazar Krsti je poeo kao ak generacije odmah nakon zavretka gimnazije Bora Stankovi u Niu. U aprilu 2001. bio je uesnik Serbian Youth Leadership Programa, koji je sponzorisala amerika vlada. Sa jo 12 naih srednjokolaca i 4 profesora iz 4 demokratska grada u Srbiji mladi Krsti je proveo 4 nedelje u Ohaju, da bi se upoznao sa amerikim kolskim sistemom i pohaajui kurs o pregovaranju u Vaingtonu, gde su za nau delegaciju uprilieni sastanci sa lanovima State Departmenta i senatorom orom Voinoviem. Tada Krsti nije razmiljao da e postati ameriki student, iako je bio lan kluba najpametnijih MENSA u Beogradu i istraiva u uvenoj Petnici kod Valjeva.
U julu 2003. Krsti je kao mlai saradnik za matematiku u istraivakoj stanici Petnica bio uesnik na 35. Meunarodnom letnjem naunom institutu za svrene srednjokolce na Institutu Weizmann u Izraelu. Upisao je Yale University u septembru 2003. godine kao jedan od hiljadu studenata. Za studije je odabrao matematiku, etiku, politiku i ekonomiju, na koji se prima svega neto manje od pedeset brucoa.
Ve u prve dve godine Lazar Krsti je postao vlasnik ak etiri nagrade Departmana za matematiku ba Jejlu: Putnam Exam, John Alan Lewis Prize, Barge Prize, Anthony D. Stanley Memorial Prize u maju 2005.
Univerzitet ga je nagradio sa dva studijska putovanja u Maarsku i nemaku, gde je uio ekonomiju, finansijsko trite u zemljama u razvoju i nemaki jezik. Inae, na genije govori teno engleski i francuski jezik.
Od septembra 2003. godine, paralelno sa studijama Lazar radi u administraciji univerzitetskog odeljenja za razvoj, a od januara 2005. zaposlen je na Jejlu i kao asistent u Departmanu za matematiku.
Tokom leta Lazar je radio istraivanje o terorizmu u Evropi i panevropskim naporima u borbi protiv politikog nasilja za profesora Martinaa ubika na Jejlu. A u oktobru 2005. dobio je sredstva od univerziteta da sprovede istraivanje o bezbedonosnom aspektu integracije Srbije u Evropsku Uniju.
U meuvremenu Lazar Krsti je u Americi osnovao sa zemljacima Asocijaciju evropskih studenata na Jejlu. Postrao je lan F odeljka studentskog bratstva Delta Kappa Epsilon, iji je lan bio i ameriki predsednik Dor W. Bu mlai, kao i njegov otac Dord Bu stariji

MARKETING

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.

Podeli vest:

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

POVEZANE VESTI

Grad Prijepolje

Sajt Grad Prijepolje (www.gradprijepolje.com) je sa preko 4.300 (unikatnih) poseta na dnevnom nivou (32.000 pregleda dnevno) ubedljivo najposećeniji informativni internet portal u Prijepolju i okolini, postoji od 2004. godine i svojom uređivačkom politikom uživa veliki kredibilitet kod posetioca.

Istražite Prijepolje

Grad Prijepolje

Grad Prijepolje se nalazi u jugozapadnom delu Srbije na tromeđi Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore.
Pročitaj više

Most sultana Mehmeda Fatiha

Prvi pomeni mosta na Limu datiraju kada i o Prijepolju, jer se sa njegove lijeve obale morao preći most pa doći u Prijepolje.
Pročitaj više

Kanjon Mileševke

Klisure reka Lima i Mileševke, koja se uliva u Lim kod Prijepolja, nalaze se u jugozapadnoj Srbiji.
Pročitaj više

Kompleks “Boško Buha”

Memorijalni kompleks „Boško Buha“ se nalazi u selu Jabuka, kod Prijepolja i posvećen je pionirima i omladincima.
Pročitaj više

Reka Lim

Reka Lim Prijepolje jedna od najlepših reka Srbije. Izvire iz Plavskog jezera i teče dužinom od 174 kilometra.
Pročitaj više

Park narodnih heroja

Park pored reke Mileševke u Vakufu, nazvan je Park narodnih heroja jer je u njemu postavljena bista četvorice heroja.
Pročitaj više

Rimska nekropola Kolovrat

Kolovrat je naselje i nekropola na ušću Seljašnice u Lim, kod današnjeg Prijepolja, Srbija.
Pročitaj više

Istorija Prijepolja

Na prostoru Prijepolja postoje ostaci ljudskog stanovanja još iz praistorijskog oba pa sve do današnjih dana.
Pročitaj više

Kulturno istorijski spomenici

Ibrahim – pašina džamija je najstarija džamija u Prijepolju. Prvi put se pominje u „Putopisu“ Evlije Čelebije.
Pročitaj više

Sahat Kula

Sahat-kula u Prijepolju je izgrađena u 16. veku. Prepoznatljiva je kao jedan od simbola Prijepolja.
Pročitaj više

Aco Pejović

Aco Pejović (Prijepolje, 18. april 1972) je pop pevač. Odrastao je u malom naselju Kolovrat sa braćom Predragom i Radojicom. Priznao je da su poput mnogih dečaka bili nestašni i da su svako leto čekali da se kupaju na Limu i prave brane.
Pročitaj više

Manastir Mileševa

Manastir Mileševa je srpski srednjovekovni manastir. Nalazi se na šestom kilometru od Prijepolja na reci Mileševci.
Pročitaj više

Ibrahim – pašina džamija

Ibrahim-pašina džamija je najstarija džamija u Prijepolju, prvi put se pominje u Putopisu Evlije Čelebije iz 1664. godine.
Pročitaj više

Sopotnica

Sopotnica se nalazi u jugozapadnom delu Srbije, nedaleko od Prijepolja, na planini Jadovnik.
Pročitaj više

Kuća Jusufagića

Kuća Jusufagića predstavlja tipičnu begovsku kuću ovih prostora. Građena je na brežuljku iznad centra grada.
Pročitaj više

Stećci u Hrtima

Stećci u selu Hrta, kao redak primer srednjovekovnog groblja čija su nadgrobna obeležja.
Pročitaj više

Dženan Lončarević

Dženan Lončarević (Prijepolje, 10. april 1975) je pop pevač. Muzičku karijeru započeo je po lokalnim kafićima i klubovima, a javnost ga je upoznala kada su snimci njegovih nastupa počeli da se šire po internetu.
Pročitaj više

Vlade Divac

Vlade Divac (Prijepolje, 3. februar 1968) je proslavljeni bivši jugoslovenski i srpski košarkaš. Od 2009. godine je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. Vlade Divac je trenirao košarku od malena u rodnom Prijepolju.
Pročitaj više

Nemanja Petrić

Nemanja Petrić (Prijepolje, 28. jul 1987) je srpski odbojkaš. Visok je 202 cm i igra na poziciji primača servisa u ruskoj ekipi Belogorje. Početak Petrićeve profesionalne karijere usko je povezan sa Igorom Kolakovićem.
Pročitaj više

Nadir Dacić

Nadir Dacić (Prijepolje, 4. januar 1969) iz Cetanovića, od oca Hafiza i majke Safe, rođene Batkić. U rodnome mjestu završio je osnovnu školu, Gazi Husrev-begovu medresu u Sarajevu. Fakultet za islamske studije u Novom Pazaru.
Pročitaj više
MARKETING

Budite u toku

Grad Prijepolje © 2004-2024. Sva prava zadržana.