Pozovite nas

STARA PROPAGANDA PROTIV SRBIJE IZVOR NOVE ISTORIJE BALKANSKIH …

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email
Štampaj
Facebook
Email
WhatsApp

Pojava reprinta Karnagijevog izvetaja (1914) o bestijalnostima tokom balkanskih ratova, tampanog poetkom 1990-tih izazvala je kod nas nesumnjivu strunu znatielju. Uskoro, pod ruku nam dolazi knjiga Marije Todorove Imaginarni Balkan kao pukuaj strunog zgraanja nad plitkom instrumentalizacijom, ali i nova knjiga Noela Malkolma Kosovo: kratka istorija, koji ne haje za rezerve Todorove, i prema reima jednog drugog pisca, koristi stare propagandne podatke i nekadanja pisanja na jo iskrivljeniji nain. No, nisu se samo, kako to navodi Todorova, o instrumentalizaciju ogreili pisci uvoda i pogovora istaknuti predstavnici politike Morton Abramovic i Dord Kenan, jednako bi se moglo ii od take do take kroz nauno poduprte tekstove na Vikipediji koji obnavljaju priu o zloinima nad Albancima ili instrumentalizaciju sabranih tekstova boljevika Leona Trockog, koji je u ratovima izvetavao za ukrajinske i druge novine. Ponovo se iitavaju radovi srpskih socijalista u tampi onog vremena, a posebno broura Srbija i Arbanija (1914). Trend iitavanja na selektivan nain nije prisutan samo u albanskoj istorigrafiji, njega ima i u srpskoj, ali posebno je od znaaja njegova prisutnost u medijski najpromovisanijim knjigama o istoriji srpsko-albanskih odnosa ili o Kosovu samom. Zajednika karakteristika takvih recepcija je isputanje iz vidokruga istoriografije koja je to tokom decenija propitivala i objanjavala na daleko sveobuhvatniji nain. Posebno je primetna redukcija kada je uticaj Austro-Ugarske u pitanju, aktivnost njenih konzula i agenata, te pojedinih katolikih prvaka na podbunjivanje Albanaca, a posebno prilikom organizovanja upada albanskih iregularnih trupa preko demarkacione linije u septembru 1913. godine. Isputa se namerno i delatnost italijanskog i bugarskog faktora. Nema propitivanja o nainu kako su se novinari obavetavali, da li su samo prenosili prie iz druge ili tree ruke ili su im namerno podmetane glasine. Pa ak i tamo gde su i sam izvetaj ili pisanja savremenika iznijansirani, korektni, to se previa i oito isputa.

Imajui ve prilino iskustvo u temi o oslobodilakim ratovima 1912-1918, prosto smo dobili oseaj da se u nekadanjim raportima nalo obilje neproverenih injenica koje su pre liile na politiki motivisanu propagandu ili stereotipe nego na kompleksnost stanja na terenu. Pitali smo se da li je mogue uz pomo izvora rekonstruisati osnovne namere srpske politike i vojske prema protivniku, prema pojedinim narodima Balkana, prema meunarodnim humanitarnim normama? Kakav je bio generalni stav, a kakva stvarna praksa? Da li su se nekadanje generacije Srba vodile mrnjom i iskljuivou? Kako su se vlasti odnosile prema krenju normi?

Odmah nam se posle itanja reprinta nametnula misao da valja proveriti svako navedeno mesto, okolnosti, brojeve koji su se u politikoj retorici opozicije esto peli do neba. Eto, od tog vremena sa posebnom panjom itamo svaki lini dnevnik uesnika, interne izvetaje vojne i civilne, sve onovremene raporte u drugim svetskim medijima koje su sastavljai Raporta iz 1914. ispustili ili svesno zanemarili.

Jedan broj pacifista i uglednika koji su pokrenuli akciju Karnegijeve fondacije imao je, po njihovom kazivanju, plemenitu ideju, meutim vrlo brzo se otvorilo pitanje nepristrasnosti pojedinih lanova (za Srbe linost ruskog poslanika i osvedoenog bugarofila Miljukova, a za Grke linost Brailsforda). Bilo je problema sa nemakim saradnicima. Jedan se razboleo i dao naelnu saglasnost da e potpisati izvetaj, a drugi, angaovan kasnije, nije stigao da im se pridrui zbog ekanja na odobrenje svoje vlade. Srpska vlada je bila krajnje suzdrana, ali je obezbedila sredstva za put i obilazak na teritorijama pod njenom kontrolom. Mesta koja su obilazili posle ratova bila su najee uz pruge ili tanije onu jednu najvaniju. Oslanjali su se na vlastito razumevanje i prie o tome ko je ta poinio i sa kakvom namerom. Srbi i Grci su hteli da se svet upozna sa bugarskim zloinima, a Austrougarska je preko svojih konzula doturala svoje informacije. Tu su i svedoenja katolikih svetenika. Prikupljanje materijala je trajalo oko mesec dana a potom se pristupilo pisanju pojedinih poglavlja. Kada je zavren, na njegovim stranicama je bilo mnogo nade u razumnost i civilizovanost Evrope i miroljubivu suzdranost Velikih sila koje e sve zajedno pomoi Balkanu. Bilo je to obznanjeno javnosti u martu 1914. godine. Velike sile su zaista pokazale svetu kako se potuju od njih donesene i potpisane konvencije, kako se ponaa prema zarobljenim vojnicima protivnike strane, civilima na privremeno posednutoj teritoriji, prema ranjenicima i bolesnima.

Iz nedavno objavljenih rukopisa dnevnika, beleaka i slubene grae pod naslovom Balkanske uspomene Vasilija trandmana, ondanjeg prvog ataea ruskog poslanstva, itamo kako im je stigla najavljena vest iz Pariza od Izvoljskog, tamonjeg poslanika:

Nekoliko dana pre toga stigao je telegram od Izvoljskog koji je javljao da na inicijativu Drutva za mir Karnagi i barona Deturnel de Konstana, na Balkansko poluostrvo iz Pariza dolazi Komisija za ispitivanje zverstava koje su zaraene strane poinile za vreme balkanskih ratova. S francuske strane je bio imenovan poslanik Godar, a iz Rusije dolazi P. N. Miljukov.

U Evropi su bili veoma zabrinuti zbog izvetaja o zloinima, posebno nad mirnim stanovnitvom, u kojima su Srbi bili klevetniki okrivljavani, dok su se bugarska zverstva preutkivala. Miljukov je bio vatreni bugarofil i prorivnik Srba. On je svu krivicu za balkanske ratove bacao na Srbiju. Poslanik je znao na kakav e prijem Miljukov naii u Beogradu. I da bi zato bilo razumno upozoriti Izvoljskog u Parizu na to i zamoliti ga da sprei njegov dolazak.

Komisija je stigla u Beograd 23. avgusta, a sledeeg dana Miljukov se posle sveanosti na Kalemegdanu susreo sa poslanikom. Njihov razgovor je ubrzo dobio buran tok. Hartvig je otro suoio Miljukova sa njegovim govorom u Dumi, u kome je on napadao Srbiju i tvrdio da im je on Hartvig, obeavao dolinu Vardara. Pri tome je upozorio Miljukova da Srbi ne ele da imaju posla s njim i da ne gaje nimalo poverenja prema njemu. Dodao je da ga Pai nee primiti Pai je izrazio spremnost da primi sve osim Miljukova jer srpska vlada ne moe da dozvoli da taj delegat radi na istraivanju. Usled toga, predsednik Komisije je izjavio da svi delegati solidariu s Miljukovim i stoga ele odmah da nastave put za Solun (to je bilo 25. avgusta).

Ovi redovi vie razjanjavaju pitanje Miljukova nego to je to dato u predgovoru Raporta. U pomenutom govoru u Dumi, to je prenela beogradska tampa, Pai je ukazao trandmanu da je Miljukov otvoreno lagao.

Ovi redovi pokazuju i da je komisija boravila tek oko mesec dana u obilasku, a ne kako se esto navodi od poetka avgusta.

* * *

POLITIKI ANGAOVANI MEDIJI, GLASINE I NAVODNI SVEDOCI KAO IZVOR ZA PISANJE OBJEKTIVNIH IZVETAJA Dananjem itaocu verovatno su jo uvek svee uspomene na nain medijskog pokrivanja (izvetavanja) o ratovima na tlu bive Jugoslavije i koliko je ono bilo u prilinoj meri problematino u pokuaju da se ustanovi neka proverenija slika o stvarnom deavanju, nosiocima, namerama i irem kontekstu. Bivalo je, kao i nekada, da se pre eleo postii efekat, izazvati saoseanje sa jednom stranom i potstaknuti vladajue na odlunu akciju. Imena Roja Gutmana i Peni Maral postala su paradigma vremena. O tome ko je koga tu inspirisao napisane su knjige. Navedimo samo jedan podsticajan primer za razumevanje razlike izmeu medija kao izvora i daleko sloenijih zakulisnih borbi interesa.

Nemaki diplomata Ditmar Hartvig u pismu nemakoj kancelarki Angeli Merkel 26. oktobra 2007. podsea na svoju misiju efa posmatrake misije EU na Kosovu 1998 i 1999. (European Community Monitoring Mission) koja je imala timove u vie gradova, jednako kao i misija OEBS na elu sa Vokerom. On navodi da je njegova misija izvetavala ambasade i vlade da nije bilo od 1998. do evakuacije pomena o srpskim veim ili sistematskim zloinima, a pogotovo ne o genocidu. Nasuprot tome, stalno se ponavljalo s obzirom na sve uestalije napade OVK da srpske izvrne vlasti, njihove bezbednosne i snage reda, pokazuju izvanrednu uzdranost i disciplinu. Jasan i stalno ponavljan cilj srpske administracije bio je da se to preciznije pridrava odredaba sporazuma MiloeviHolbruk i tako meunarodnoj zajednici ne prui razlog za intervenciju. On upozorava na razlike izmeu onoga to su misije slale i kako su vlade obavetavale javnost. Ta neusklaenost moe se razumeti jedino kao deo pripreme za rat. Jer nije postojalo ono to su neumorno tvrdili, osobito mediji, ali sa nita manjim intenzitetom i politika. Shodno tome, do 20. marta 1999, nije bilo povoda za vojnu intervenciju, te su tako sve mere meunarodne zajednice koje su tamo usledile bile nelegitimne.

Kako su se snalazili dopisnici, izvetai ili vojni ataei u prikupljanju podataka sa lica mesta tokom balkanskih ratova? Koliko su to uopte mogli? Kako su se tumaile rei sagovornika i prevedene informacije ili iste glasine? Da li je sluajno da su maarske i austrijske novine, irile neverovatne vesti o Srbima? Da li se neko zapitao kako austrijski novinari obavetavaju Njujork Tajms u istom tonu kao i svoju javnost? Kako se na terenu informisao Leon Trocki? Na kraju, kako je pisala tadanja tampa to je provociralo lanove Karnegijeve zadubine da sastave komisiju koja bi na licu mesta, kako su oni navodili, nepristrasno iznela tanu sliku druge strane balkanskih ratova, ali pokuala da sagleda uzroke rata i njihove posledice?

Odgovor na sva ova pitanja zahtevao bi vei prostor od jednog saoptenja ili lanka namenjenog zborniku.

Jaa Tomi, koji je uspeo da dobije novinarsku akreditaciju kao izveta pri Vrhovnoj komandi, primetio je u svojim belekama da je bilo jako malo novinara koji su pratili borbene aktivnosti na licu mesta. To su pokuali da nadomeste, kae, oficirima i inteligentnim obveznicima koji su mogli da piu i alju izvetaje. On primeuje bez obzira na uslunost da nije imao ime da alje, pota u prekidu, Turci iskvarili telegrafe i sl. U jednom zborniku koji je objavljen 1913. ali nije imao uticaja na Raport Karnagijev, pominju se imena autora izvetaja Darka Ribnikara, Veljka Petrovia, Vaclava Klofaa, Mak Hjua, Iva ipika, Huga Betauera, Gvelfa ivininia, Anri Barbia i dr. Sam Barbi navodi da ih je u ponekom pravcu otilo tek nekoliko. Pored njih, rat su pratili strani vojni ataei (meu njima ruski Artamonov i francuski Furnije), konzuli na slubi u Turskoj koji su zateeni na licu mesta, lanovi raznih misija, lekari i bolniari Crvenog krsta i Polumeseca.

Ovde emo predoiti samo neke koji su svojom pojavom 1913. inili celinu slike ondanjeg javnog mnjenja u kome su se orjentisali i lanovi Karnegijeve komisije.

Ve je anonimni britanski korespodent sa balkanskog ratita 1912. i 1913. godine upozorio da je danas primarni cilj svake zaraene nacije da pokua da uveri svet da neprijatelj koristi ili planira da koristi svaki prljavi, podmukli trik koji mozak moe da smisli. Da bi rairili te vesti agenti ili predstavnici tih drava nee oklevati da upotrebe tampu neutralnih ili pretpostavljeno fer ljudi, tampu koja u stvari u mnogo sluajeva predstavlja lokalno i to onih koji imaju najbolji razlog da sami ne budu fer. Zakljuujui poglavlje o zloinima jo jednom je napomenuo kako je ve dovoljno bilo reeno i pokazano u mnogo sluajeva kako je tampa koriena, svojevoljno, kako bi uskovitlala najnie strasti kod oveka.

Britanac je tako uoio da grka strana pie kako su turski lekari krenuli na front sa dozama tifusa i kolere kojima e zaraziti snage balkanskih saveznika. Pozvani da to dokau njihovi predstavnici su ostali nemi. Kada je rat ve poeo, uoio je da su pasusi o turskim zloinima koje su oni inili prilikom povlaenja punili slubene biltene. Takoe je javljano o zloupotrebi bele zastave svakodnevo. No to tano utvrditi je delikatan zadatak Taj bi morao hodati kao Agag.

Da su Turci inili zloine u prolosti ne moe se poricati; da su zloini poinjeni u ovom ratu je takoe neporecivo, i da su Turci u jednom delu imali uea je verovatno. Ali mora se podsetiti da do sada nismo imali direktnog dokaza. U trenutku kada je pria o zloinima i masakrima nevinih ljudi od strane odstupajuih Turaka dostigla vrhunac, tokom druge nedelje rata, sledei telegram je stigao u Beograd sa srpskog fronta, naravno nakon cenzure: Uinjen je daljni progres, sve je sigurnije da su zloine poinili Arnauti, a ne Turci. Dopisnik dalje objanjava itaocima da Arnauti ne znaju nita o bernskim ili enevskim konvencijama, i vode rat na svoj draestan nain. Meutim, samo zato to Gurke rasparaju neprijatelja sa svojim kukri kamama, ne moe se baciti na britansku armiju za zloine.

Britanac se osvre i na saveznike balkanske snage. Podsea da se ve osvrtao na delovanje bugarskog Revolucionarnog komiteta. Njihove akcije su imale za cilj da organizuju bombastine akcije nad muslimanima kako bi ih podstakli na osvetu prema nekom udaljenom makedonskom selu i tamo masakrirali sve hriane. Taj masakr bi onda postao vest.

Zanimljivo je sa stranica iste knjige svedoanstvo o zloudnoj glasini koja je cirkulisala meu stranim dopisnicima o taktici generala ivkovia (Ibarska vojska op. M.B.). Znaajno je da nije poslao u pozadinu ni jednog zarobljenika, i da je jedan (dopisnik) uo od srpskih oficira da se ni jedan ne oekuje (Sic!)

Ti dopisnici svakako nisu bili na licu mesta u Kraljevu gde su pomenuti stizali, pa ni meu vojnicima umadijske divizije II poziva. Pored slubenih, tu su i line beleke. O prvim zarobljenicima iz Novog Pazara koji su dovedeni u Kraljevo 15/28. oktobra belei uitelj, saradnik Jovana Cvijia, rezervni narednik Stanoje Mijatovi: Ovde je iz Novog Pazara doterano trideset zarobljenih turskih vojnika (veinom naih Bosanaca). Oni su nam priali o prilikama u turskoj vojsci (to jest ako su im prianja istinita).

Mijatovi takoe belei za vreme boravka u Kosovskoj Mitrovici, nasuprot propagandi koja je kasnije irena, da je Danas (8./21.XI) veliki turski praznik Kurban Bajram. Rano ujutru, na poziv hodin dolazili su u damiju i mladi i stari Muhamedanci, pa i deca (mukarci) Na komandant Ibarske vojske (general Mihailo ivkovi M.B.) izdao je strogu naredbu, da se nai vojnici ponaaju prema muslimanskim enama i hodama uljudno i pristojno.

Proverena vest iz Njujork Tajmsa od 31. decembra 1912. ponovo stavlja na teret generalu ivkoviu da je prema svedoenju lekara Crvenog krsta blizu Sjenice pogubio 950 vienijih Turaka i Albanaca. Ovako e danas italac Vikipedije biti obaveten, bez mogunosti da proveri kako su maarski i drugi (verovatni) austrijski izvori doli do lekara koji je navodno bio u Sjenici ili uo o tome. Ono to lekar, ako je on prenosilac, mogao videti na licu mesta, to svakako nije mogao general ivkovi, jer Sjenica i nije bila u zahvatu njegovog fronta. Javor, Sjenica i Prijepolje bili su u zahvatu nastupanja Javorske brigade pukovnika Anelkovia. Napad na Sjenicu je Vrhovna komanda odobrila tek 10. oktobra i posle borbi u 11. oktobra u 14 asova trupe su umarirale u grad, a potom nastavile ka Petaru. Nakon zavretka operacija brigada se vratila 28. oktobra u Sjenicu i tu ostala do kraja rata kao garnizon. Ova brigada nije bila pod komandom ivkovia i Ibarske vojske, ve direktno pod Vrhovnom komandom.

Pripremajui biografiju generala Duana Trifunovia, tadanjeg naelnika taba ove brigade, nigde nismo sreli pribeleeno ili da se moglo naslutiti da je problem sa lokalnom populacijom postojao.

TAKTIKA ISCRPLJIVANJA: ZATRPAVANJE VELIKIM BROJEM LAI ZA IJE DEMANTOVANJE SU POTREBNE POSEBNE STUDIJE Srbija je aktivno uestvovala u stvaranju meunarodnog ratnog prava krajem XIX i poetkom XX veka. Nacionalna organizacija Crvenog krsta imala je razvijenu saradnju sa drugim nacionalnim organizacijama i sreditem u vajcarskoj. I ta pravila su bila ve upranjavanja tokom ratova 1876-1878.

Podsetimo, za na kontekst znaajne poruke vrhovnog komandanta, kralja Petra I celokupnoj vojsci i prestolonaslednika, princa Aleksandra 1. armiji pred odlazak u rat 1912. godine tada najae grupacije srpske vojske (126.000):

() Tamo nas, vojnici, ekaju naa roena braa. Tamo nas ekaju i svi oni, koji su udni slobode, mira i reda. Tamo ete nai ne samo Srba, nego i Arbanasa, razne vere. Koji se od njih ne budu pridruili Turskoj, a nas prijateljski prihvate, njih ne dirajte, ni njihovu eljad, ni njihove domove ni imanja.

Neka vam, Vojnici, bude voa ova velika i svetla re narodna:

Dumaninu rat, prijatelju brat. Brat je mio koje vere bio. Petar, s.r.

() Prema pobeenom neprijatelju, i neprijatelju koji se preda, budite oveni i milostivi, jer on tada prestaje biti neprijatelj, nego ostaje samo ovek, a prema oveku treba biti ovean. Kue, imanje, ast i obraz pobeenog neprijatelja i njegove porodice tedite i titite, kao i kue, imanja i ast svog sopstevenog naroda, jer to ne zahteva samo ovenost i naa pravoslavna vera, nego to i dolikuje junacima, a tim se bobeuju neprijatelji da se radije predaju nego uporno bore, jer znaju da se predaju junacima, od kojih se niemu ravome nemaju nadati ni oni ni njihove ene i deca ()

Aleksandar, s.r.

Naelnik taba srpske Vrhovne komende general Radomir Putnik na sastanku sa najviim oficirima I armije u Vranjskoj Banji, 3. oktobra 1912. izmeu ostalog dao je instrukciju za postupak prema Arnautima:

Sa Arnautima i lepo, a i silu upotrebiti kada ne pomae lepo postupanje.

Bili su duboko svesni da svi budui planovi ovise o dranju lokalnog stanovnitva i njihovih voa. Pokuaj da se saine dogovori o saradnji pre odpoinjanja dejstva protiv Turske nisu svuda urodili plodom. Dreniki prvaci kao i Malisori i ostala plemena koja su Crnogorci pomagali tokom njihovog ustanka prethodne godine ostali su suzdrani. Oito je bilo da su ekali kako e se razvijati ratna situacija. U tom cilju pukovnik Dragutin Dimitrijevi Apis i njegovi saradnici odlaze u specijalnu misiju kojom prilikom se Apis teko razboleo i nije uzeo uee u operacijama. Na drugoj strani, sa Mirditima je bio sklopljen sporazum o saradnji.

U naknadnim prepriavanjima koja su dobila odjeka u Raportu, razliitim recepcijama u literaturi iz 1990-tih ili Vikipediji esto se pominju fantastini brojevi pobijenih u Skoplju, Pritini i Uroevcu. Nasuprot pouzdanih svedoenja skopskog nadbiskupa Lazara Mjede ili tekstova Leona Frojndliha, gde se tvrdi da je u Pritini stanovnitvo desetkovano (broj ubijenih albanskih stanovnika Pritine u prvim danima srpske vlasti se procenjuje na 5.000) ili 5000 Albanaca u okolini Prizrena ili 2.000 Albanaca muslimana je poklano u Skoplju, postoje ne samo slubena dokumenta nego i desetine zabeleenih seanja Srba i stranaca, drugih konzula (a ne samo austrougarskih). Postoje i demografski podaci za gradove kao to je Pritina pre ratova. Tek bi knjiga zamane veliine bila dovoljna da se o svakom sluaju, sueli trag propagande sa onim to je bila stvarnost.

Moemo, ne bez ironije, da se zapitamo kako niko iz Austro-Ugarske nije pohitao da Karnegijevoj komisiji dostavi knjigu Jae Tomia sa njegovim dnevnicima iz rata tampanoj u Novom Sadu odmah 1913. Tu je iz dana u dan detaljno opisivana situacija u Pritini, veselje, dranje Turaka i Turkinja, ali i Arnauta koji su se povukli sa bojita i pokuali da se sakriju u gradu.

U Karnegijevom izvetaju, ali i vojnikim dnevnicima stoji ocena da su se videla (u daljini) zapaljena sela. Ali esto se nije precizno navodilo ija su to sela, ko ih je palio, da li su stradala tokom borbe i da li je stanovnitvo prethodno otilo u zbeg. No bilo je onih koji su to precizno zapisivali dok instrumentalizacijama bez ikakvog popisa imena tih mesta stoji npr. da je 80 posto sela uniteno oko Kumanova i do Skoplja.

ARNAUTI NE ZNAJU NITA O BERNSKIM ILI ENEVSKIM KONVENCIJAMA Jedan od osnivaa Politike rezervni oficir Moravske divizije Darko Ribnikar objavio je jo 1913. godine svoje zapise koji svedoe o uasima prema hrianima civilima od strane turske vojske i lokalnih Arnauta u predveerje Kumanovske bitke. Scene su sa obronaka planine Rujan. Borbe su ve bile voene, u pravcu Preeva se videlo kako gori Trnovac, a na mestu sukoba masa turskih i arnautskih leeva nezatrpanih i poluzatrpanih. Svi iz Skopske redifske divizije. Posle slike na brzinu naputenog turskog vojnikog logora punog spreme na viim obroncima spustili su se ka donjem logoru. Trupe prolaze urno pokraj njega, ali kad stigoe do druma, naa prethodnica zastade za jedan trenutak i komandir potra s jednim podoficirom. I mi odozgo potrasmo i posle nekoliko trenutaka bili smo pred stranom slikom. U jednoj njivi kraj druma stoji bez ikakvog reda tridesetak volovskih kola. Pokraj kola, u blatu, lei razbacano sedamnaest unakaenih i strano krvavih leeva. Turske trupe su ih primorale da im na svojim kolima donesu pod Rujan municiju, odelo i oruje pa kad su morali da se povlae pred naim trupama, Arnauti su ih sve do jednog pobili. Svi su gotovo ubijeni bajonetima. Rane su uasne Stojali smo utei i gotovo ne diui Samo su se vojnici krstili duboko potreseni krvavom slikom… U tom trenutku vojnik dotra i javi da je pri pregledu pod atorom naen jedan ranjeni Arnautin, Lekar ode za vojnikom i ve posle nekoliko minuta Arnautin je leao u sanitetskim kolima, spreman za polazak u vranjsku bolnicu.

Kaljavim i provaljenim seoskim putevima hitaju stanovnici okolnih sela. Svi su naoruani, Kakvih tu modela ima Prolaze pored nas, zastanu, duboko se poklone i skinu kapu s glave, pa onda produuju dalje. … Svi ti ljude ure u svoja sela. Kad su Turci poeli da sustiu na Rujan i kad su Arnauti pohitali iz svojih kula da pomognu turske trupe, oni su izvlaili iz svojih skrivnica zarale puke , pa su se sklonili u kreve. … Sa koliko su gorine u srcu posmatrali iz zbegova kako im Arnauti pale kue, odgone stoku i upropauju hranu? I sad, kad su Turci razbijeni, hitaju u svojim domovima da spasavaju ono to se jo moe spasiti. Silazimo u selo Stajkovce Dole u jarku telo jednog starca, malo dalje dvoja kola, isto tako natovarena ratnim materijalom. Kraj kola jo dva lea Kraj leeva stoji nekoliko ena i dva oveka Odakle si stara? Upitah onu enu koja se nagnula nad le. Od kunanovsko. Svi smo od kumanovsko. Pa ta ete ovde? Turci nam oterae sinove i ljude da nose kamaru, pa smo uli da ih sve potepae Doosmo da traimo Muenici! Poterali su ih kao stoku, pa kad im vie nisu trebali, sve su ih pobili Uosmo u selo. Nekoliko kua gori, ali su se stanovnici vratili iz zbegova i ve gase. U jednom dvoritu spazismo vie ena oko jedne jame, iskopane uz samu ogradu. Uterasmo konje unutra i zadrhtasmo od prizora koji nam se pokaza. (leevi starih i mladih, mukarci, ene, devojke M.B.) Tako su i stanovnici ove kue pokuali da prikriju svoje imanje, ali su naili Arnauti, pa su ih sve pobili. Kad smo izali iz sela videli smo dva naa konjanika kako teraju ispred sebe tri vezana Arnautina. Uhvaeni su u nekakvom selu ispred nas, pa ih sad sprovode na granicu. Izgleda kao da se i sami ude to se i mi ne ponaamo onako, kako se oni ponaaju prema naim ljudima.

No uoi bitke kod Kumanova proveli smo u selu Bugarinje. Straan lom svuda oko nas. Iz sela su bili dovukli sve to im je moglo da prui veu udobnost za vreme logorovanja i prenoita. Kraj druma, u bilizini jedne potamnele arnautske kule koja stoji nedirnuta iako su oko nje goreli koevi hrianskih stanovnika, vidi se jedan potpukovnik iz naeg taba, a pred njim tri vezana oveka, tri Arnautina. Priosmo blie. Potpukovnik ih ispituje, ali oni nita ne odgovaraju Oni samo ute, gledaju u zemlju Potpukovnik im ona pokaza rukom na jednu kuu iza arnautske kule. Arnauti se okretoe. Pogledae na pokazanu kuu i onda odmahnue glavom, kao da odriu ono za ta ih optuuju mi kretosmo onoj kui na koju je malo pre pokazivao. Oko kue nekoliko staraca i dve ene Pred vratima siromane krovinjare stoji jedan podnarednik sa pukom o ramenu, a malo dalje od njega tri vojnika I mi stadosmo kraj praga ali odmah okretosmo glavu od uasa. Na podu, strano kravava i unakaena mlada ena. Ali slika uasa jo nije potpuna. Vie lea ubijene majke visi le njenog mukog trogodinjeg ili etvorogodinjeg deteta, rasporili su mu grudi bajonetom Grozna smo divljatva do tada videli, ali ovo je bilo stranije od svega dotadanjega.

U nastavku Ribnikar opisuje kako su vojnici jedno vee uz potok pronali polusmrznuto i gladno Arnaute i zbrinuli ga. Ono je dalje ilo sa njima.

Na drugoj, istonoj strani Rujena, pred Drinskom divizijom bilo je paljevine i turskih i arnautskih kua od strane srpskih vojnika, ali i kanjavanja vinovnika i samilosnog odnosa prema turskim ranjenicima.

Milivoje Mlaenovi, rezervni oficir u IV peadijskom puku I poziva tako taksativno belei:

30. septembar 1912. Vojnici nai iz naputenih sela i kua kupe i pljakaju: ovce, koze, kokoi, vina, rakije, ak su nalazili i lubenica u penici, med itd. Na sve strane samo gore turske kue, samo izbija dim. Desno od nas uje se pucanj puaka, znai Moravci su doli u sukob sa Turcima. Napadosmo na Rujen.

8. oktobar na Rujnu, Na sve strane se pale turske kue i kolibe. Pod jednim atorom desetak ranjenih zarobljenika. Damo im vode. Oko atora razbacan razni ratni materijal Na sve strane pale se arnautske kue i sela i samo izbija dim. .. Ja vodim bono odeljenje sa zadatkom da uhvatim vezu sa Dunavskom div. Rasporedim vod. Vojnici hvataju kokoke, ubijaju pele zbog meda. Gore turske kue. Sastanemo se sa V pukom.

Komandant puka poveza one koji su ili u selo i pljakali, neke kaplare raalova i Nikolu Maria.

15. oktobar Agino selo. Govor o lukavstvu turskom. viu da su nai, a kad im priemo ubijaju. Ranjeni Turci ubijaju nae bolniare i nosioce ranjenika.

20. oktobar 1912 Izvor selo Pred vee zove deurne komandant puka, daje nam vojnike naeg bataljon koji su bili u pljaki, da se poveu i da budu cele noi pod straom(ppuk. Dragutin Dimitrijevi Ua M.B.)

U belekama pukovnika i kasnijeg generala Dragutina Milutinovia pratimo zato se u nekim krajevima rue naputene kue, kako se vojska odnosi prema stanovnitvu, izbeglicama i ta trae od vojske, kao da potvruje i jedno zapaanje iz Raporta o delovanju komita, ali ovde je ono izvorno, trenutno i saopteno iz prve ruke:

17. novembar 1912 () Za vreme mog bavljenja u Velesu kroz isti prolaze razne trupne jedinice.Velika oskudica u drvima pa zato se naputene turske kue rue i od njihove drvenarije greju se vojnici, a i hrana za vojnike se teko spravlja takoe zbog oskudice u drvima.

1. novembar () Kavardarci () Bugarske komite i ovde i po okolini are i pale. Naredih ovako uz put da se pokupi oruje od stanovnitva i snese u Krivolak.

29. oktobar () Iz okolnih sela oko Demir-Kapije, Turci predaju oruje, ali u isto vreme mole i trae da ih zatitimo od bugarskih komita. Ne znam zbog ega se bugarske komite vrzmaju po ovim selima i ogoravaju muhamedansko stanovnitvo, inei mu nasilja. U Demir-Kapiji zadrah na prenoite jednu etu XV puka (rez. Kapetana Milana Vujanovia prof.) koja je bila kupila oruje u okolini Velesa. Tokom dana 5 eta iz XV puka prikupljalo oruje od seoskog stanovnitva u okolini Velesa.

24. oktobar Veles, Pozadi naih prednjih trupa, a u naem domaaju etnici-komite (ije? M.B.) sve pale i rue. Njima u ovome pomau i svi hriani koji su za pakost, naoruani.

Slino belei, u svom dnevniku prota Milan Smiljani, koji nastupa sa IV pukom:

17. oktobar 1912, … reku pregazili kod s. Pinje. .. Prolazili smo pored nekolikih pustih i izgorelih turskih sela

19. oktobar 1912, do Velesa Pored nas su prolazili u masama Turci na kolima, magarcima i peke. Oni su nosili bele zastave i vraali se na svoja ognjita Takva ti je sudbina! Dok su ranije bili obesni i oholi prema Srbima, sada pored njih prolaze pognutih glava.

Profesor i potonji akademik Petar Pavlovi (1884-1938), brat tadanjeg pukovnika Ivana, koji je u balkanskim ratovima komandovao 3. pukom I poziva (pirotskim), a kasnije u Kraljevini SHS postao general, belei u svoj dnevnik:

20. avgust 1913, utorak, Vranjska stanica Ni

U Ni smo stigli 21. u 6 asova izjutra Puk (Ivanov M.B.) je ostavio vrlo lepu uspomenu svuda gde su prolazili, zbog odlinog dranja vojnika naspram graanstva, a naroito to se vodilo rauna i strogo pazilo da se ne dira tua imovina i lepo ponaalo prema Turcima, Arnautima i njihovim porodicama

21. avgust 1913, sreda, Ni, put za Beograd, Uzmemo novine koje su dole poto je Ivanov voz otiao. U njima naem ukaz po kome je Ivan postavljen za pomonika divizijara u Bitolju, a za divizijara Voja ivanovi.

Norveanin Henrik Angel, koji je sa Srbima bio u Balkanskim ratovima, u svojoj knjizi Srpske ratnike prie kae: Srpski vojnici, srpske vlasti zasluuju najveu hvalu za svoje plemenito postupanje sa osvojenim delovima zemlje. Ja i mnogi moji zemljaci, lekari i ljudi, kao i kapetan Neregor, moemo potvrditi da je u podrujima gde smo se kretali postupanje bilo veoma humano, sasvim drugaije humano od onoga to smo navikli u Evropi. Viteko postupanje Srba sa zarobljenicima i izbeglicama moe da prevazie samo ono koje pokazuju Crnogorci. I to kaem po sopstvenom uvidu, a ne po prianju drugih. Sluajnost je uinila da sam jednom stanovao sa nekoliko stotina muhamedanskih izbeglica. Nisam video ni traga loeg postupanja. Srbi su im obezbedili besplatan prevoz vozom, dozvoljeno im je da se smeste po vagonima i oko njih, od vojnika su dobili ak i hleb. (od svojih jednovernih u istom selu dobili su samo malo duvana) Video sam da te izbeglice toliko veruju vojnicima da su, kada su oni, jedno tuce njih, lake bolesnih, digli logor i krenuli, skoro svi poli za njima. ene su uprtile decu na lea i uzele za ruke, natovarile na sebe ono malo to su posedovale i pourile za njima. Video sam vojnike kako pomau deci, kako uplakanoj deci daju vodu i hranu Ja sam, to se mene tie, napustio Srbe pun najvieg divljenja prema vitekom, paljivom nainu na koji su vlasti kako civilne, tako i vojne, postupale u osvojenim podrujima. U Koanima sam video stotine muhamedanskih i bugarskih udovica i njihove dece kako svaki dan dobijaju brano i gorivo. U Manastiru (Bitolj) sam video isto, samo u jo veem obimu. Nismo ba naviknuti da to uvek doivimo od naroda koji se hvale da su na viem kulturnom nivou od Srba. Dozvolite mi da dodam da ja i moji drugovi nikad nismo videli nijednog pijanog vojnika, nijednog neutivog vojnika, nijednog brutalnog vojnika. To mora da znai da srpski vojnici mora da imaju pre svega jaku narodnu disciplinu. Onda se moe razumeti da se u takvom narodu mogu obrazovati potpuno upotrebljivi vojnici za samo 18 meseci.

uveni francuski novinar Anri Barbi jo za vreme rata objavljuje priu koja bi svakom itaocu sa predubeenjem delovala nestvarno.

Barbi svedoi o susretu sa porunikom Daferom ure, turskim vojnikom 1912. a srpskim dobrovoljcem iz rata sa Bugarskom. Razgovor je voen u Beogradu u bolnici gde se Dafer leio od rana. Bio je odlikovan medaljom za hrabrost. Odmah po bugarskom napadu stavio se na raspolaganje srpskoj komandi i ponudio da ukljui 210 dobrovoljaca Muhamedanaca i Arnauta. Bili su poslati na Krivolak, gde je jedva odolevala Timoka divizija pukovnika Milutinovia. Od svih njegovih dobrovoljaca ostalo je ivo 40, poginuo je i potporunik Mahmud.

Barbi je pitao: Zato ste se tukli za Srbiju?, a porunik je odgovorio:

Jer su Srbi pravini, poteni i iskreni koliko i hrabri, dok su Bugari laljivci, nitkovi, lopovi. Srbi su nam svuda potovali imanje i ast, Bugari su nas pljakali i ubijali. I ja sam sam krajem decembra meseca bio njihova rtva. etiri Bugarina iz Ohrida nasilno su mi upali u kuu i odneli gde je to bilo ta bi doista bilo od nas da su Srbi bili pobeeni? Za nekoliko godina i mi i Srbi morali bi iseznuti. Borio sam se za svoju slobodu i za nau zajedniku slobodu!

Barbi pie da se u Novopazarskom sandaku u toku rata javilo 3.000 dobrovoljaca hriana i muhamedanaca.

U Pljevljima najuglednija turska linost Hadi Beg Bajrovi prijavio je da o svome troku opremi 150 dobrovoljaca koje e sam voditi u rat. Prijavilo se i do 150 bolniarki.

Stanovnici tipa, osim bugarske manjine, otvoreno su se radovali ulasku srpskom u varo. Turci su se usrdno ophodili prema vojnicima i dosili im svee vode.

Anri Barbi govori i o svom zemljaku novinaru Andre Tidesku, dopisniku urnala, francuskom i britanskom vojnom ataeu koji su jedini dobili dozvolu da prati ratne operacije, potom o profesoru i dopisniku ABC i Lajpciger Nahrihtena Kubahu iz Nemake (valjan ovek i dobar novinar).

Fric Bauer, vedski doktor lan vedske ambulante u Beogradu, kako u pismima supruzi tako i u listu Svensk Lakartidning ima lepe rei za Srbe. Prema njegovom linom uvidu, svi ranjenici, prijatelji i neprijatelji, dobijaju jednaku pomo i negu. Dvojica drugih veana koji su doli da steknu uviaj u stanje vojnih bolnica kod Saveznika, primeuju da su zloine inile manje otomanske trupe ve paramilitarne snage. Rudenheld, jedan od pomenute dvojice, slao je dopise liberalnim novinama Alfonbladet-Dagen. Vredno je pomena da on nije krivio regularne turske trupe za zloine kojima je lino bio svedok. Stanje turskih zarobljenika je ocenjivao pozitivno.

Kako je jo uvek dananjim komenatorima, ali i istoriarima blie istini onovremeno medijsko i propagandno svedoenje, pa i glasine koje su proturali agenti, izloimo samo nekoliko navoda iz arhivske grae i dravnih izvora koji precizno ukazuju na hronologiju, svest najodgovornijih o posledicama loeg postupanja, ali i instrumentalizacije ak i bez ikakvog osnova.

Neki toponimi, tada pominjani, bie opetovano ponavljani u svim prelomnim godinama srpsko-albanskih odnosa (npr. Kaba).

Selo Kaba privuklo je posebnu panju generala Boe Jankovia u Prizrenu Selo je odavnina bilo poznato kao gnezdo haramija, nerpijateljski raspoloenih ne samo prema Srbima i svakoj vlasti nego uopte prema mirnom i radnom svetu; njihova je najvea rtva ipak bio oblinji manastir Sv. Marka iju su imovinu stalno otimali i razvlaili. Iz toga je sela bio i austrougarski agent i odmetnik Ibrahim, koji je u Sarajevu potpisao jednu predstavku vladi u Beu da se uspostavi nezavisna Albanija u ijem bi se sklopu nalazilo i Kosovo i vei deo Makedonije. Marta 1913. Kabaani su u peinama oko svog naselja drali veliku koliinu puaka i municije, spremni da odmah napadnu oblinji bogat grad Prizren. U to vreme sin pomenutog Ibrahima sa jednim ovekom doao je u susedno srpsko-arbanako selo Koriu i iz revolvera je pucao na predsednika tamonje optine, ali ga nije pogodio. Taj su gest Kabaani shvatili kao ustaniki zov te su skoili na oruje i ubili tri prva Srbina na koje su naili na drumu za Koriu. Oasmnaestog marta u Kaba je morao biti upuen odred od bataljona i po sa jednom brdskom baterijom da pohvata podbunjivae; sutradan izjutra iz jedne zasede ubijena su tri vojnika odreda, nakon ega je nareeno da baterija pripuca na selo; prilikom borbi sa odredom poginulo je 60 kabaana, a ostali su utekli u gudure. U selu je ostala jedna eta posade dok ne pohvata odbegle aktivirane kaake i njihove pomagae.

Istoriar Bogumil Hrabak na grai iz Bekih arhiva prati da je austrougarski konzul iz Prizrena sa ovima bio u stalnoj vezi. Posle akcije, Balhaus plac (ministarstvo vanjskih poslova) je trailo da se proveri ta je sa Ibrahimovim roacima bratom erifom, Ahmet begom i dr. Konzul Pecl je javljao da je Ahmet beg pre akcije bio u selu i da je sada u selu Krasinci. Konzul je javljao i o engleskoj asistenciji u propagandi. Naime, konzul iz Skoplja je pod pretekstom slanja humanitarne pomoi poslao mis Gibl u Prizren da preda sumu od 5.000 franaka iz Makedonskog potpornog fonda. Gradonaelnik je bio Srbin, a uz njega jedan hoda i don Paskval Krasnii katoliki svetenik. Donesena svota je bila samo izgovor da se sazna o svirepostima koje su Srbi poinili protiv Arbanasa. Mis je zahtevala od don Paskvala da je o tome podrobno obavesti, a on se prethodno obratio austrougarskom vicekonzulu da dobije uputstva o emu i kako da govori. Tako je i London bio nepristrasno obavetavan.

Crnogorske vojne vlasti su u okolini akovice oduzimale oruje primenjujui i ubijanje onih koji su ovo uporno krili. To je jedva ekala austrougarska tampa da da razlgasi svetu kako su se arbanaki muslimani i katolici ujedinili u borbi protiv srpskoh tlaitelja i osvajaa. Ti listovi su, pie Hrabak, bili posebno revnosni obavetavajui o dogaajima oko akovice i Prizrena. Kada je beki Noje fraje Prese doneo izjavu Dervia Hime o spaljivanju akovake arije (to nije bilo tano) i o usmrivanju nevinog ivlja odnosno pogubljenju 700 ljudi u Ljumi, predsednik srpske vlade traio je da mu srpska Vrhovna komanda hitno dostavi ta je bilo u stvari, jer je N. Pai bio miljenja da predloi da se obrazuje grupa predstavnika evropskog novinarstva koja bi obila obuhvaeno podruje i objektivno obavestila svetsku javnost o zbivanjima. Vrhovna komanda je osporila navode stranih listova mada je priznala da bilo izvesnog kanjavanja nepokornog stanovnitva. Ona je odbila Paiev predlog o dovoenju novinara na teren pravdajui se da to nedozvoljivo u doba ratnog stanja koje jo nije bilo zakljueno.

AUSTROUGARSKA I NEMAKA ANTISRPSKA PROPAGANDA U istoriografiji pa i svedoenjima savremenika nije bilo sporno da je Srbija elela izlaz na more najpogodnijim putem za postavljanje jedne pruge i da je to smatrala vitalnim ratnim ciljem pored oslobaanja svojih istorijskih pokrajina, posebno Kosova. Sama ta geopolitika injenica od velikih sila koje su imale druge planove i elje nije mogla biti prihvaena. Sentimentalni i humani razlozi prema albanskoj rasi ili nekim drugima zvuali su svakako kao farsa u susretu sa kolonijalnom praksom u tih imperija. Sve licemerje i dvostruki standardi nepunu godinu dana nakon balkanskih ratova dobili su potvrdu u delovanju samih tih velikih, zabrinutih sila i njihovih dravnika. Belgija, Bosna i Hercegovina, Srbija i drugi krajevi bili su tragian dokaz toga.

Da bi se razumela potreba da se u jednom istorijskom vremenu zaspe evropsko javno mnjenje ogromnom koliinom propagande o divljatvu Balkana a potom se usresredi na jednu od prozvanih zemalja Srbiju, treba videti neto od opteg istorijskog konteksta i geopolitikih interesa tog vremena. Tada e se lake razumeti apeli iz 1913, ali i instrumenatalizacija koja traje do dana dananjega.

Nesumnjivo da je odluka Austro-Ugarske i Nemake carevine o prodoru na istok (jugoistok) bila ve opredeljena 80-tih godina devetnaestog veka, a da se intenzivirala prvih godina dvadesetog veka. Baron fon Erental, austrougarski ministar inostranih poslova od leta 1907, ve je poetkom iste godine doneo planove za unutranje i spoljanje jaanje Monarhije. U sklopu tih namera bio je predvien preokret u odnosu prema Srbiji i okupiranim oblastima (Bosna i Hercegovina). Uz Erentala stajao je tadanji prvi vojnik Monarhije general Franc Konrad fon Hecendorf. Oba su se zalagala za aneksiju BiH te inkorporaciju sredinjeg dela Srbije sa Niem dok bi se ostalo prepustilo Bugarima. Albanija bi postala nezavisna, a podravala bi se tradicionalna neprijateljstva izmeu Albanaca i Slovena posle Mladoturske revolucije kao da nije bilo povratka. Namera da se Srbija uniti bila je formulisana 9. i 19. avgusta 1908. Erental je na sednici vlade uverio kolege da se moe biti potpuno siguran u Nemaku. Nemaki car je posle Aneksije stao iza Monarhije u politici prema Srbiji. Nemaki ministar inostranih poslova Fon Bilov je eksplicite komentarisao, kada je bila re o unitenju Srbije: Takoe, nikako loa ideja. General Helmut fon Moltke pisao je austrougarskom kolegi Konradu: Evropski rat e morati da doe pre ili kasnije Pripremiti se za ovaj sluaj to je obaveza svih drava koje nose zastavu nemake kulture duha. Istoriarka Mombauer je sa jo dodatnog linog istraivanja dopunila mnoga ranija znanja pa i ona Frica Fiera. Uoila je da je novi nemaki naelnik Generaltaba fon Moltke prosto gurao na rat jo od postavljenja 1905. Opsednut idejom da predstoji rat sa Slovenima zbog rasnih razlika (Rassengegenstze). Za razliku od svog prethodnika bio je vet u saradnji sa civilnim sektorom i kancelarom. Bio je svestan vanosti javnog mnenja u podrci za odluku da se ide u rat, podravao je aktivnu politiku tampe da se postigne taj cilj. U toj vanoj taci Moltke i Kancelar su se odlino slagali.

Srbiju je trebalo opkoliti neprijateljima. O ovome je dosta reeno u ozbiljnoj nauci. Meutim, jedna od skorijih studija nas upuuje da je kreiranje raspoloenja u nemakoj (germanskoj) javnosti protiv srpskog naroda poela da se razvija perfidnim metodom zloupotrebe vizuelnih stereotipa sa jasnom rasistikom tendencijom. U Nemakoj se neprimetno ne samo kroz ozbiljnu tampu ve i onu humoristikog tipa poeo kreirati lik drugog, balkanskog divljaka, ija e se slika u predveerje rata zaokruiti u potpunu sliku neprijatelja. Uporeivanjem hronologije geopolitikih planova i medijske pripreme zakljuci se sami nameu. Balkan je tako postao opasno mesto, sa koga kreu evropski i svetski problemi, koji potom zahtevaju od civilizovanih sila da ga umire i prosvete. U toj pojednostavljenoj prii nigde nema istorijske odgovornosti imperijalnih sila na ovim prostorima, sukoba njihovih interesa i posledica po odnose samih balkanskih naroda.

Iz knjige Milana Ristovia se i slikom i reju prepoznaje jedna dugogodinja priprema javnog mnjenja u Nemakoj za budue imperijalne planove, koji su ukljuivali i ratnu opciju. Modernim renikom reeno, satanizacija protivnika otpoela je mnogo pre Sarajevskog atentata 1914. godine.

Autor je nauni savetnik, INIS, Beograd. Originalan naziv rada: Stara propaganda protiv Srbije kao objektivni izvor za pisanje nove istorije Balkanskih ratova

________

Literatura:

The Other Balkan Wars. A 1913 Carnagie Endowment Inquiry in Retrospective with New Introduction and Reflections on the Present Conflict by George F. Kennan, Washington, 1993. Uvodnu re je napisao Morton Abramowitz, direktor Fondacije, bivi pomonik dravnog sekretara SAD (ministra inostranih poslova) zaduen za obavetajne slube, takoe nekadanji ambasador SAD u Turskoj. Danas istaknuti lan odbora International Crisis Group. Izvetaj iz 1913. godine objavljen je pod naslovom: Report of the International Commission to Inquire into Causes and Conduct of the Balkan Wars, Carnegie Endowment for International Peace, Division of Intercourse and Education, Publication No.4, Washington, D.C., 1914. Na neki nain, isti izvetaj ili tanije njegova savremena instrumentalizacija za objanjavanje Balkana, bila je povod Mariji Todorovoj da napie knjigu Imaginarni Balkan (u orig. Imagining the Balkans, Oxford University Press, New York 1997), str.15-22; L. Cohen, Serpent in the Bosom:The Rise and Fall of Slobodan Milosecic, Westview Press 2001.

The War Correspondent Leon Trotsky: The Balkan Wars, 1912-1913, New York 1991.

Dimitrije Tucovi, Srbija i Arbanija. Jedan prilog kritici zavojevake politike srpske buroazije, Izdanje sovijalistike knjiare Beograd 1914.

Najprisutnije knjige u svetu u kojima je prisutna redukovana recepcija: Noel Malcolm, Kosovo: A Short History, New York University Press, 1998; Miranda Vickers, Between Serb and Albanian: A History of Kosovo, Columbia University Press, New York 1998; Tim Duda, SRBI. Istorija, mit i razaranje Jugoslavije, Dan Graf, Beograd 2003; Francois Grumel-Jacquignon, La Yougoslavie dans la strategie francaise de lentre-deux-guerres (1918-1935) Aux origines du myth serbe en France, Peter Lang, Bern, Berlin, Bruxelles, Frankfurt/M, New York, Wien, 1999; Sundhaussen, Istorija Srbije od 19. do 20. veka, CLIO, (Gechichte Serbiens, 19.-20. Jahrhunderd, Wien, Koln-Weimar 2007) Beograd 2009.

Izbegavani radovi raeni na arhivskoj grai i velikom broju radova: Bogumil Hrabak, Arbanaki upadi i pobune na Kosovu i u Makedoniji od kraja 1912. do kraja 1915. godine, Vranje 1988; Duan Batakovi, Kosovo i Metohija u srpsko-arbanakim odnosima, igoja, Beograd 2006; Andrej Mitrovi, Prodor na Balkan. Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemake 1908-1918, Beograd 1981; Isti, Albanci u politici Austro-Ugarske prema Srbiji 1914-1918, Zbornik SANU Srbi i Albanci u XX veku, Beograd 1991.

O ubijanju zarobljenih vojnika od strane Nemaca i Britanaca, streljanju talaca, ubijanju civila u Belgiji, namernom unitavanju kulturnih dobara velike vrednosti, zloinima u Mavi i apcu: Alan Kramer, Dynamic of Destruction, Culture of Mass Killing in the First World War, Oxford University Press, 2007, vidi posebno: Louvain and the atrocities of 1914, str.6-30; Dr Ferenc Pollman, Austro-Hungarian Atrocities against Serbians During the WWI, u: Prvi svetski rat i Balkan 90 godina kasnije/WWI and The Balkans 90 Years Later, Beograd 2011, str.133-142

Babak Bahador, The CNN Effect in Action. How the Media Pushed the West toward War in Kosovo, Palgrave-Macmillan London 2007 (autorov doktorat branjen na London School of Economics).

Peter Brok, Media Cleanshing: Dirty Reporting. Journalism and Tragedy of Yugoslavia, GMBooks Los Angeles 2005 (predgovor je napisao David Binder).

Danielle S. Sremac, War of Words, Washington Tackles the Yugoslav Conflict, Westport, Conecticat London 1999.

Slobodan Vukovi, Etika zapadnih medija, Antisrpska propaganda devedesetih godina XX veka, Sremski Karlovci Novi Sad 2009.

Cvijetin Milivojevi, Global Potemkins Village, Media Campaign against the Serbs, Belgrade 1996.

Vladimir Volkoff, Petite histoire de la desinformation, Edition du Rocher, Paris 1998 (srpsko izdanje: Dezinformacija, Od trojanskog konja do interneta, Na dom, 2002); M. Bjelajac, G. Krivokapi-Jovi, Prilozi iz naune kritike. Srpska istoriografija i svet (uticaj jugoslovenske krize na srpsku i svetsku istoriografiju), INIS, Beograd 2011.

M. Bjelajac, Diplomatija i vojska Srbija i Jugoslavije 1901-1999, Beograd 2010.

M. Bjelajac, P. Trifunovi, Izmeu vojske i politike. Biografija generala Duana Trifunovia 1880-1942, INIS-Narodni muzej Kruevac, Beograd-Kruevac, 1997.

Jaa Tomi, Rat na Kosovu i Staroj Srbiji 1912. godine, Novi Sad 1913.

L. Cohen, Serpent in the Bosom:The Rise and Fall of Slobodan Milosecic, Westview Press 2001, str. 259, 296, nap.13.

The Balkan War Drama by Speciall Correspondent, London: Andrew Melrose, 3 York Street, Covent Garden, W.C. 1913.

Vlada Stanojevi, Sa Albanskim odredom na more, Moje ratne beleke i slike, Ljubljana 1934.

Stanoje M. Mijatovi, Iz rata u rat 1912-1920, ratni dnevnik , Potez, Beograd 2004, str.14

Jelena . Lopii-Jani, Status ranjenika i bolesnika u meunarodnom i krivinom pravu, Muzej rtava genocida, Beograd 2012.

A. Stojievi, Istorija naih ratova za osloboenje i ujedinjenje od 1912-1918 god. Beograd 1932.

Dragutin Milutinovi, Timoka divizija II poziva narodne vojske u I i II Balkanskom ratu 1912-1913 godine, Beograd 1926.

Darko Ribnikar, Od Rujna do Kumanova, u: Dnevnik naih pobeda. Knjiga prva Beograd, izdava Miomir Milenkovi, 1913.

Miloje Jelisijevi, general, Karakterne osobine srpskog vojnika, Ratnik X/1926, s. 49, 52-54.

Barbi Anri, Bregalnica Beograd, Izdavaka knjiara S.B. Cvijanovia, 1914, 64-67

Andrej Mitrovi, Prodor na Balkan. Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemake 1908-1918, Beograd 1981 (2011).

Milan Ristovi, Crni Petar i balkanski razbojnici, Balkan i Srbija u nemakim satirinim asopisima (1903-1918) Black Peter and Balkan Brigands. The Balkans and Serbia in German Satirical Journals 1903-1918 Beograd 2003 (proireno izdanje 2011).

Tangeberg Johannes, Semi-barbarians, Courageous Patriots, and Orientals. Swedish views of the Balkan Wars in 1912 1913, Godinjak za drutvenu istoriju Annual of Social History, 1/2004, str.67.

Kramer, Dynamic of Destruction Culture of Mass Killing in the First World War, Oxford University Press, 2007.

Annike Mombauer, Helmut von Moltke and the Origins of the First World War, Cambridge University Press, 2001, 2003, 2005 str. 285).

NE PROPUSTITE

MARKETING
MARKETING
Grad PrijepoljeGrad PrijepoljeGrad Prijepolje
MARKETING

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.

Podeli vest:

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

POVEZANE VESTI

Grad Prijepolje

Sajt Grad Prijepolje (www.gradprijepolje.com) je sa preko 4.300 (unikatnih) poseta na dnevnom nivou (32.000 pregleda dnevno) ubedljivo najposećeniji informativni internet portal u Prijepolju i okolini, postoji od 2004. godine i svojom uređivačkom politikom uživa veliki kredibilitet kod posetioca.

Istražite Prijepolje

Grad Prijepolje

Grad Prijepolje se nalazi u jugozapadnom delu Srbije na tromeđi Bosne...

Prijepolje kroz vrijeme

To je u stara vremena bio veliki šeher. Kad je Osvajač...

Istorija Prijepolja

Na prostoru Prijepolja postoje ostaci ljudskog stanovanja još iz praistorijskog oba...

Kulturno istorijski spomenici

Ibrahim – pašina džamija je najstarija džamija u Prijepolju. Prvi put...

Most sultana Mehmeda Fatiha

Prvi pomeni mosta na Limu datiraju kada i o Prijepolju, jer...

Kanjon Mileševke

Klisure reka Lima i Mileševke, koja se uliva u Lim kod...

Reka Lim

Reka Lim Prijepolje jedna od najlepših reka Srbije. Izvire iz Plavskog...

Sahat Kula

Sahat-kula u Prijepolju je izgrađena u 16. veku. Prepoznatljiva je kao...

Ibrahim – pašina džamija

Ibrahim-pašina džamija je najstarija džamija u Prijepolju, prvi put se pominje...

Manastir Mileševa

Manastir Mileševa je srpski srednjovekovni manastir. Nalazi se na šestom kilometru...

Sopotnica

Sopotnica se nalazi u jugozapadnom delu Srbije, nedaleko od Prijepolja, na...

Kuća Jusufagića

Kuća Jusufagića predstavlja tipičnu begovsku kuću ovih prostora. Građena je na...

Park narodnih heroja

Park pored reke Mileševke u Vakufu, nazvan je Park narodnih heroja...

Rimska nekropola Kolovrat

Kolovrat je naselje i nekropola na ušću Seljašnice u Lim, kod...

Kompleks “Boško Buha”

Memorijalni kompleks „Boško Buha“ se nalazi u selu Jabuka, kod Prijepolja...

Dešavanja u gradu

16 апр
Tue 18:00
Dom Kulture, Prijepolje

BABA JAGA – SINH

Prijepolje na društvenim mrežama

Grad Prijepolje

Poslovni vodič

MARKETING
Grad PrijepoljeGrad PrijepoljeGrad Prijepolje
MARKETING
×