Izvor: Veernje novosti
Beograd — Potujui prava manjina, Srbija nekontrolisano troi vie nego to je u mogunosti, piu Novosti. Suenja ekaju, jer advokati trae tumaa za bosanski.
Tuilac, okrivljeni, sudija, mogua kazna i olakavajue okolnosti – isto zvui na srpskom i bosanskom, ali ako okrivljeni trai, mora da bude prevedeno sa jednog na drugi jezik. Skoro 50 predmeta eka na suenje samo u Osnovnom sudu u Prijepolju, jer tek odnedavno postoji sudski tuma za bosanski jezik, piu Novosti.
Drava Srbija u potovanju manjinskih prava odavno je prevazila sopstvene mogunosti, ali i evropsku praksu. Pa kao kod „Nadrealista“ – sa srpskog na bosanski i hrvatski prevodi – „Ja itam“. I sve to parama poreskih obveznika.
Da bi potovala sopstvene zakone, drava Srbija morala je da omogui prevoenje sa srpskog na bosanski, a onda i da plati tu uslugu. Svaki zapoeti sat prevoenja je 1.200 dinara, stranica prevoda 600, plus putni trokovi, a ako treba i noenje.
„Suenje ekaju uglavnom krivini predmeti, a advokati znaju da njihovi klijenti imaju prava na prevoenje. Kako ne moemo da obezbedimo tumaa, predmeti stoje, a suenja se odlau“, objanjava za „Novosti“ Mileta Bezarevi, v.d. predsednika suda u Prijepolju. „To je prvo poelo kod nas, a onda su advokati isto poeli da trae i u drugim gradovima, ak do Kraljeva i aka“.
Kako bi reio ovaj problem, Bezarevi je pitao Apelacioni sud, koji je dobio odobrenje od Kasacionog suda, da moe da angauje jedinog tumaa u zemlji, nedavno registrovanog u pokrajinskim vlastima, sa adresom u Novom Sadu. Dobio je odobrenje da mogu da koriste njegove usluge, ali e na red morati da priekaju jo mesec- dva.
ak ni Haki tribunal nije imao para za rasipanje da prevodi sa srpskog na bosanski, ali Srbija je, oigledno, bogatija.
U jednom od poslednjih izvetaja o potovanju manjinskih prava, potvreno je tada Novostima u Ministarstvu prosvete, reeno da je Srbija u potovanju prava pripadnika nacionalnih manjima iznad standarda Saveta Evrope. ak nam je zamereno da deca pripadnici nacionalnih manjina esto ne znaju dobro zvanini jezik drave u kojoj ive i da im je to veliki problem kada treba da se integriu u drutvo.
Jedan od ovih primera je i uvoenje nastave na bosanskom u kolama u Rakom okrugu. U svakom koraku ispotovani su zakoni, ali su oni napisani tako da prevazilaze trenutne mogunosti prosvetnog sistema. Trae vie para, angaovanje dodatnih nastavnika, kako bi se nastava drala makar i za jednog uenika, ako je Bonjak.
„U svemu to radimo, potujemo zakone Republike Srbije“, objanjava Esad Dudevi, predsednik Bonjakog nacionalnog vea. „Tako je i sa uvoenjem nastave na bosanskom jeziku u kole, kao i kod izdavanja sertifikata nastavnicima koji e te asove drati. Pridravali smo se Zakona o osnovama sistema obrazovanja, koji nam daje pravo da to radimo“.
Osim zakona, ne postoji pravilnik koji bi uredio uslove pod kojima se izdaju licence. Sada ve bivi ministar prosvete traio je objanjenje od Dudevia o tome kako mogu da izdaju licence, a da nisu potovali procedure kako bi dobili ovlaenja za taj posao. Dudevi tvrdi da je zakon dovoljan, a u Ministarstvu prosvete nema nikoga ko bi objasnio da li je to zaista tako.
