Među gotovo 45.000 dosadašnjih polaznika programa Istraživačke stanice “Petnica”, jedinstvene naučnoistraživačke ustanove u Evropi, tek sada jedan od njih – Lazar Krstić ima priliku da zauzme važno mesto u državnom vrhu.
Potencijalni ministar finansija još pre sedam godina se, dok je studirao na Jejlu, nudio da volontira u Vladi, ali ga iz Beograda tada nisu udostojili ni odgovora.
Mnogi od petničara u međuvremenu su izgradili ili grade uspešne karijere u inostranstvu od arheologije i antropologije, preko medicine do astrofizike, ali država i dalje nema plan kako da ove ljude, ali i najbolje studente završnih godina domaćih fakulteta, angažuje na poslovima od kojih bi Srbiji imala koristi.
Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nema objašnjenje zbog čega država, čak i kada su joj se nudili mladi i uspešni ljudi, nije oberučke prihvatila njihove usluge.
– Ne znam šta je posredi, da li je to naša učmalost ili neko čuva mesto za svoje ljude. Možda ima i toga da se pojedini boje mlađih i sposobnijih koji bi mogli da ih ugroze – kaže Mitrović za “Blic”.
Država, istovremeno, iako formalno ima razumevanja za „Petnicu”, često nema para za njeno funkcionisanje, pa joj tako iz budžeta ove godine nije dodelila ni dinara. Mitrović se pravda nedostatkom novca i kaže da je predložio direktoru “Petnice” Vigoru Majiću da napravi plan za 2014. godinu, da vide šta bi mogli da rade i za šta bi moglo da se nađe novca.
Komentarišući mogućnost angažovanja polaznika “Petnice” kao stažista ili volontera u državnim organima, Vigor Majić za “Blic” kaže da ne vidi zašto bi država baš polaznicima “Petnice” ili učesnicima, članovima, učenicima bilo koje organizacije trebalo da nudi nekakvo stažiranje “samo zato što su članovi ili učesnici nečega”.
– Mislim da je razumnije da država povremeno angažuje najbolje studente završnih godina, ali ne samo najbolje po proseku ocena, recimo pravnog, ekonomskog ili FPN na nekim poslovima u javnom sektoru da tu steknu iskustvo. Treba, naravno, i da omogući mladima koji studiraju odgovarajuće programe u svetu da se oprobaju, recimo tokom leta kada su na raspustu i da pomognu. Ako ništa drugo, govore dobro jezike, upoznali su neke druge uspešne sisteme rada i studiranja – kaže Majić.
On dodaje i da je za njega vrlo logično da neko bude pozvan posle uspešnog obrazovanja i sticanja određenog iskustva u visoko profesionalnim i zahtevnim kompanijama, kao i da ne vidi nikakvu nelogičnost u tome da se poziva mlada i pametna osoba da pomogne u nekom javnom poslu, čak i ako je u inostranstvu i ako nije pozivana ranije.
Mitrović ideju o angažovanju najboljih studenata prihvata kao sjajnu i nada se da će u narednom periodu nešto biti urađeno na tom planu. Odgovora na pitanje zbog čega do sada ništa nije urađeno kako bi se stanje promenilo, međutim, nema.
Preko Petnice do uspeha…
Drago Inđić, stručnjak za finansije
Diplomirao na ETF u Beogradu i doktorirao na Imperialu u Londonu. Bavi se eksperimentima među kojima je suosnivanje (ali i likvidacija) firmi u zemlji i inostranstvu. Trenutno je partner u “Saningdejl kapital” firmi koja se bavi upravljanjem investicijama.
Mihailo Čubrović, fizičar
Ističe se sjajnim radovima iz oblasti fizike, pre svega na polju superprovodnika.
Srđan Keča, režiser
Nakon studija fizike, potpuno se posvetio filmu. Dobitnik je više nagrada za najbolje dokumentarne filmove “Miraž” i “Pismo tati” na festivalima u Srbiji, Češkoj, Velikoj Britaniji.
Olgica Bakajin, doktor fizike
Nakon studija fizike i hemije u Čikagu, doktorira fiziku na Prinstonu, pa se posle postdoktoriskih studija preselila u Kaliforniju. Nakon što je vodila tim naučnika u Nacionalnoj laboratoriji “Lorens Livermor” otvorila je kompaniju “Porifera Inc.” koja razvija tehnologiju membrana sa karbon nanotjub porama za efikasniju desalinaciju vode.
Nebojša Ćirić, IT stručnjak
Magistrirao kompjuterske nauke na Floridi. Radi u „Guglu“.
Nikola Božinović, istraživač i biznismen
Doktorirao na bostonskom univerzitetu. Osnovao startup kompaniju “Moušn Di-Es-Pi”, koja se bavi video-tehnologijom i programiranjem. Danas vlasnik kompanije “Mejnfrejm2”.
Matija Ćuk, doktor astronomije
Doktorirao astronomiju na Univerzitetu Kornel u Njujorku, potom je na Harvardu istraživao formiranje kratera na planetama. Danas na kalifornijskom Institutu SETI istražuje poreklo Meseca.
… i još velikim trudom u belom svetu
Ivana Božidarević, profesorka
Doktorirala 2004. godine na Univerzitetu na Floridi, gde je radila postdoktorski program na neuronaukama. Trenutno radi na Siti koledžu u San Francisku.
Milica Medved, istraživač
Nakon doktorata iz fizike, granularnih materijala, na Čikaškom univerzitetu, prešla na njihov Departman za radiologiju, gde sada razvija kliničke primene snimanja magnetnom rezonancom. Glavni fokus su primene u dijagnostici kancera dojke i prostate.
Aleksej Krunić, doktor farmacije
Direktor laboratorije za magnetnu rezonancu Univerziteta u Čikagu, gde istražuje cianobakterije, tražeći u njima nove lekovite supstance i radi na poboljšanju osetljivosti detekcije u magnetnoj rezonanci.
Nenad Božinović, doktorirao u IT oblasti
Doktorirao na Univerzitetu u Bostonu u oblasti elektroinženjerstva i kompjuterskog inženjerstva. Bavi se optičkom mikroskopijom.
Miljana Radivojević, arheolog
Radi na Institutu za arheologiju univerziteta Londons global. Aktivno se bavi istraživanjem pojave i ranog razvoja dobijanja metala na Balkanu.
