Godišnja vrednost međunarodne trgovine krivotvorenom robom iznosi više stotina milijardi dolara. Sa ovim se uveliko suočava i Srbija, ali problem je u tome što sudovi, i pored krivičnih prijava, ne donose presude, rečeno je danas na okruglom stolu o problemima prometa krivotvorene robe na internetu.
Predstavnik Međunarodne organizacije za zaštitu žigova (INTA) Milan Milojević je kazao da sve može da bude krivotvoreno, od cipela do elektronskih uređaja i lekova, a vrednost međunarodne trgovine krivotvorenom robom u 2011. godini dostigla je 380 milijardi dolara.
– Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 10 odsto svih prodatih lekova krivotvoreno, a ta cifra u Aziji i Africi dostiže i 60 odsto, dok procene „Frontier Economiks“ u 2012. godini ukazuju da vrednost ulaganja u krivotvorenje robe i pirateriju iznosi 650 milijardi dolara – rekao je Milojević.
On je objasnio da se promet krivotvorenom robom odvija preko internet strana koje stvaraju zabludu da se radi o ovlašćenim domenima i on lajn prodavnicama, putem posredničkih internet platformi i korisničkih naloga na društvenim mrežama.
Skidanje oglasa
Govoreći o problemima koji se javljaju na posredničkim platformama, Milojević je naveo da međunarodna rešenja podrazumevaju interne mehanizme skidanja oglasa koji krši prava intelektualne svojine, zatim obaveštavanje carine o pošiljaocu iz inostranstva i insistiranje na zapleni pošiljki.
– Domaće platforme uglavnom imaju definisane uslove korišćenje kojima sarađuju sa vlasnicima prava i MUP-om, zatim praktikuju skidanje oglasa koji prodaju krivotvorenu robu i zabranu daljeg oglašavanja – dodao je Milojević.
MUP takođe može da reaguje ako se u Srbiji locira vlasnik naloga na društvenim mrežama, a u suprotnom se može delovati samo putem međunarodne pravne pomoći, ali to je dugotrajan proces.
Milojević smatra da je potrebno oformiti koordinativno telo koje bi uključivalo MUP, carinu, vlanike prava, RNIDS i prodajne platforme, obučavanje i saradnju učesnika tog tela i zakonodavca u cilju unapređenja zakona, kao i identifikaciju konkretnog problema.
Sudovi ne donose presude
Izvršna direktorka kompanije „Limundo“ Olga Maksimović je kazala da bi na posredničkoj platformi „Kupindo“, koja posluje u okviru ove kompanije, do kraja godine trebao da bude postavljen i milioniti artikal.
Maksimović je navela da je do septembra bilo 3,3 miliona aktivnih predmeta, a prodato je više od 1,4 miliona predmeta.
– Kada je reč o rešavanju problema plagijata i falsifikata, na portalima „Limunda“ i „Kupinda“ postoje ulovi korišćenja kojima se zabranjuje prodaja takve robe, a ukoliko se takvi predmeti pojave, uklanjaju se sa sajta, a prodavac kažnjava u skladu sa pravilima – dodala je Maksimović.
Ona kaže da kod grubih prekršaja ova kompanija podnosi krivične prijave, ali i da sud do sada nije doneo ni jednu krivičnu presudu.
– Sporovi traju godinama i postavlja se pitanje kakvu onda podršku imamo od države – naglasila je ona, dodavši da se to očigledno na nivou države ne preoznaje kao mogući problem.
Roba stiže iz pograničnih delova zemlje
Od početka godine prijavljeno je oko 15.000 problematičnih predmeta, što je 0,45 odsto svih predmeta koji postoje na ovim platformama. Oko 1.330 predmeta (devet odsto) su prijavili članovi , 895 zastupnici robnih marki, a ostatak je detektovala sama kompanija.
Maksimović je kazala da je 12.213 (81 odsto) bilo nevalidno jer se radilo o, na primer, o lažnima prijavama, dok je u 18 odsto slučajeva (oko 3.000 predmeta) utvrđeno da su falsifikati.
Kada je reč o poreklu problematične robe, ona uglavnom dolazi iz pograničnih područja i to odeća iz Zaječara, patike iz Vranja i Prijepolja, naočare iz Zrenjanjina i parfemi iz pograničnog područja Pirota.
Maksimović je istakla da je potrebno shvatiti da problem nije na internetu jer je roba kupljena u zemlji.
– Zato je potrebno pojačati kapacitete državnih organa koji se bave ovim vidom trgovine i imaju dodira sa njima, kao što su inspekcija, sudstvo, policija, ali i uskladiti zakone – rekla je Maksimović.
