Za četiri godine koliko živi u vrletima Ojkovice kod Nove Varoši, Albanka Zoge Lajthia (33) preporodila je kuću Timotijevića. Suprugu Radosavu (45) rodila je troje divne dece, a svekru i svekrvi Slobodanu i Jeli unučiće. Dar su im sa neba i velika radost, a strahovali su da ih neće dočekati. Od graje i smeha malih Timotijevića odzavanjaju zaseoci, koji su se ugnezdili između brda, visoko iznad Zlatarskog jezera. Najstarijem Bojanu su četiri godine, Dobrivoje je napunio dve, dok Jovana ima tek šest meseci i mezimica je celog sela.

„Ne tako davno, samo iz našeg zaseoka bilo je oko 20 đaka, a danas nema ni jedan. Moji Bojan, Dobrivoje i Jovana trenutno su jedini mališani u Timotijevićima i Tanovićima, a nema ih ni u susednom Gornjem i Donjem Trudovu. Troje dece ima dole u Batacima, ali ona su tokom školske godine podstanari u Kokinom Brodu, kako ne bi pešačila na nastavu. I ja već zebem od Bojanovog polaska u školu. Najbliža mu je u Jasenovu, a do nje je sedam i po kilometara u jednom pravcu“, priča Radosav.

Zoge iz milošte zovu Zorica, foto: Agroklub Ž.Dulanović

Odlazak u Albaniju video kao jedino rešenje

Dugo je Radosav u zavičaju tražio sebi srodnu dušu. Kada je konačno shvatio da je to uzaludan posao, „pritegao je opanke“ i krenuo na dalek put da traži mladu. Devojkama iz Albanije pre njega oženio se veliki broj momaka iz sela u zapadnoj Srbiji, pa je i on odlučio da tamo potraži svoju sreću.

Zorica, kako iz milošti zovu kršnu Zoge u kući i u selu, 12 godina je mlađa od supruga. U Ojkovicu je došla iz Torovice kod Skadra. „Verovatno ni ona ne bi pristala da se uda za mene da je znala u kakvo bespuće dolazi“, kaže u šali Radosav i dodaje: „Imao sam ja devojaka i ovde, ali ni jedna nije htela da živi u selu. Iskreno, uplašio sam se da ću ‘zabazati u godine’ i ostati večno da momkujem, a takvih je dosta u selu, pa sam u odlasku u Albaniju video jedino rešenje. I hvala Bogu, nisam pogrešio. Sa Zoricom me upoznala njena sestra koja je udata u Čačku. Pre nego što je pristala da mi da ruku svoje ćerke, u Ojkovicu joj je dolazila i majka, a tu joj je bio i brat“.

Razlika u mentalitetu, navikama i običajima

Odmah po dolasku u novi dom Zorica se prihvatila seoskih poslova. Odmenila je bolešljivu svekrvu i u kući i u kolibi, radila sa suprugom u polju i oko stoke. U početku joj, kaže, nije bilo lako.

„Sve to sam radila i kao devojka, jer sam i u Albaniji živela na selu i u tom pogledu mi nije bilo teško. Ali da se priviknem na sam život u novoj sredini, trebalo mi je sigurno godinu dana. Dosta je razlika u mentalitetu, navikama i običajima, a i ova brda. Selo u kome sam rođena je u ravnici, na oko 20 kilometara od Jadranskog mora i lepo se živelo. U zavičaju imam majku, tri brata i snaju, obrađuju zemlju i gaje stoku kao i mi ovde. Iz mog sela se u Srbiju udalo oko 10 devojaka“, priča Zoge na solidnom srpskom.
Poljoprivreda osnovni izvor prihoda

Timotijevići imaju oko pet hektara zemlje, a poljoprivreda im je osnovni izvor prihoda. „Imamo četiri krave, a beli mrs, za koji je zadužena Zorica, uglavnom dajemo nakupcima. Tovimo i bikove za prodaju, krompir smo ove godine sejali na oko pola hektara, a u vrtu gajimo povrće za svoje potrebe. Život u selu nije ni malo lak, ima dosta da se radi, ali može i lepo da se živi. Samo da nam je bolji put do sela“, kaže Radosav.
Svega pet stalno nastanjenih kuća

Do zaseoka Timotijevići, sa svega pet stalno nastanjenih kuća, vodi izlokani drum. Kolima se može samo po suvom vremenu, ali i tada uz veliki rizik. U potrazi za boljim životom mladi su pobegli u grad, pa je danas ovde jedva desetak žitelja.

„Kada padne prvi sneg do našeg zaseoka se može jedino pešice, a najbliži put koji se zimi kako-tako čisti je na dva i po kilometra iznad kuća. Odatle je do Jasenova još pet kilometara, a na suprotnu stranu, preko Gornjeg Trudova do asfalta u Štikovu tri puta duže. Gde god da okreneš isto je, put je pun rupa, kanala i vododerina, a jedina je veza između dve mesne zajednice. Nije onda ni čudo što nam se Ojkovica i okolna sela gase. Na ognjištima su ostali uglavnom starci i neženje“, jadaju se Slobodan (74) i Jela (73) Timotijević.

Kada padne prvi sneg, do zaseoka se može jedino pešice, foto: Agroklub Ž.Dulanović

Radosav Timotijević nije jedini u novovaroškom kraju koji se oženio devojkom iz Albanije. Pored njega uradila su to još četvorica momaka, a neveste su uglavnom iz okoline Skadra. Prema podacima nadženih opštinskih službi, u tih pet brakova rođeno je osmoro dece. Jozo (63) i Lena (45) Bojović žive u Miševićima, Ilija (41) i Vesna (25) Jelić u Debelji, a Zoran (53) i Silvija (39) Ivanković u Ljepojevićima, dok supružnici Milutin (41) i Zoje (24) Lapčević žive u Radoinji.
Izvor: Agroklub Ž.Dulanović

The post U novovaroškom kraju žene se Albankama, da se sela ne bi ugasila appeared first on PPmedia.

Izvor: PP Media Prijepolje