Požega, Kosjerić Bajina Bašta Da je sve ovo bilo tempirano, da je najmrskiji neprijatelj strateški nepogodom komandovao na dugme, teško da bi tako brutalno, brzo, opustioši užički kraj. Jedino dobro tri dana posle je što su glave u Požegi, Kosjeriću i Bajinoj Bašti ostale na broju.
Potoci su preko noći postajali divlje reke… Nebo je nemilice, bez trukne samilosti sipalo kišu… Reke su se premetnule u pomahnitale matice… Bujica je ronila zemlju… Čupala i drvo, i beton, i gvožđe… Mahnitala brda krenula su naniže… Zasipala puteve… Lavine hiljada kubika otisnute zemlje pokrenula su klizišta, a ova nosila kuće. Katastrofa epskih razmera…
Nisu Požežani čestito ni stigli da saberu štetu aprilskih poplava, a već su ih stigli novi jadi. Sreda popodne, dok je država spavala, najavila je nove nevolje. One prethdone, ispostaviće se, bile su mačji kašalj u odnosu na ove.
– Skrapež je počeo naglo da se diže. Sa njim rasla je i Đetinja. A baš na 100 metara od ušća ove dve reke imam kuću i vodenicu. U stvari imao sam kuću i vodenicu. Šta je tamo ostalo videću kada se voda povuče, – kaže za „Blic“ Pavle Petrović, mlinar iz požeškog sela Gorobilje.
Tu u komšiluku je Tatojevica. Kao u sendviču između Đetinje i Skrapeža. Osvanula je u četvrtak u vodi do kolena. Opkoljena nepogodom koja je krvožedno hrlila u selo, sabijala ga u tesnac, opkoljavala kuće i njive.
– Nešto smo debelo bogu zgrešili, ali što sve mora da se slomi na sirotinji. U aprilu su nam reke uništile letinu. Nadali smo se da ima vremena za pšenicu, krompir, pa opet zasejali njive. I opet dočekali pustoš.
Poplava se ostvrila i na grad Požegu. Voda je zauzela Dom zdravlja, Gimnaziju, Tehničku školu, crkvu, autobusku stanicu, na desetine kuća i ulica, nekoliko velikih fabrika.
Skrapež je u to vreme lomio u komšiluku, u gornjem toku kroz kosjerićki atar. Nosio mostove i seoske puteve. Kada se reka umirila problem se otvorio na drugoj strani – krenula su klizišta.
Gotovo da nije bilo danas sela gde je vodom podrivena zemlja potkopala kuće.
– Iz Godečeva, Seče Reke, Varde, Subjela, Mušića, Grada, narod zapomaže, gladan je i bolestan. Na desetine kuća su urušila klizišta, mnogo ih je koje nad provalijom vise kao o koncu. Nema nikakve šanse da se pomogne, sela su jednostavno odsečena iz svih pravaca. Stotine dobrovoljaca narukama nosi hranu, vodu i lekove. Unesrećene je nemoguće izvući, – kaže Milijan Stojanić, predsednik opštine Kosjerić.
Mehanizacija koja probija odronima zametene puteve svakog časa mogla bi da stane. Rezerve goriva su pri kraju a nafta za stotine Kosjeraca još sutra bi mogla da znači – život.
– Hvala Užicu, Arilju, Priboju, Prijepolju, Čajetini… Hvala svima koji su nam uputili pomoć u vodi, hrani, ogrevu, odeći… Ali Kosjeriću je najpotrebnija nafta. Stanu li bageri i buldožeri, stane li bar na kratko bitka sa odronima, mnogi možda neće dočekati naredni dan, – apeluje Stojanić.
Bajinobaštani su zazirali od Drine, ali velika i često nemirna voda ostala je u koritu. Zlo je udarilo sa leđa – od malih reka i potoka.
– Trebalo je za 20 dana da čupam 15.000 glavica kupusa. Imao sam dva hektara po plastenicima… Paradajz, krastavac, paprika… Reka Rogačica mi je sve odnela. Komadala uporno ar po ar dok nije progutala i poslednje parče, – žali se Obradin Ilić iz bajinobaštanskog sela Rogačica.
Kozjim stazama i nebom – samo ovuda se može stići do Rogačice i iz nje izaći. Reka, koja se dve-tri stotine metara naniže uliva u Drinu, odsekla je selo od sveta, sa oba kraja porušila magistralni put koji prolazi kroz Rogačicu. Tu gde je do juče bio asfalt sada zjape rupetine nad ambisom u čijem podnožju kulja mutna voda.
– Zarobljeni smo. Nema struje, vode, telefonija je u prekidu. Ne daj bože da nekome zatreba doktor. Kuda bi do bolnice!? U selu i nekako… Gore u brdima je puno naroda koji je prepušten sebi. Klizišta su odsekla puteve, tamo je nemoguće prići. Ni glasa od komšija… Jedino što se odozgo čuje je rika goveda. Stoka gladna i žedna, nema ko da nahrani. Prići mnogim štalama znači staviti glavu u torbu, – ukazuje Svetlan Tadić, predsednik MZ Rogačica.
– Kada vidim šta se dešava u Srbiji nemam pravu da kukam. Nijedan život nije izgubljen, – ispričao je večeras za „Blic“ Radomir Filipović, predsednik opštine Bajina Bašta.
A stanje na terenu ne da je za kukanje, nego…
Filipović kaže da je danas prepešačio 12 kilometara kako bi stigao u odsečene zaseoke kod Gvozca, Ovčinje, Bačevaca.
– U strmovu smo zatekli dve kuće koje još stoje i još dve dole u potoku. Video sam masu zarpanih štala, radionica, sušara… Leševi životinja se više i ne vide u rekama, prekrila ih je zemlja. Preko 300 ljudi noćas spava u komšiluku – priča Filipović.
Slavio bi, kaže, kada bi se nepogoda završila na ovome.
– Upozoreni smo na nepisana pravila da se klizišta tek bude kada vode uminu i kada se zemlja bude slagala. Molimo se da do njega ne dođe, ali se spremamo za najgori scenario. Zato nam je najpotrebnija nafta da što pre dođemo u ugrožena sela i pripremimo teren za evakuaciju, – kaže predsednik opštine Bajina Bašta.
