U PRVOM razredu odeljenja sa 15 kuvara u Novom Pazaru, ako se jedan đak izjasni za nastavu za bosanskom – moći će sam da ima svoje odeljenje. Sa druge strane, ako onih 14 preostalih učenika izabere časove na srpskom – neće ih dobiti, već će morati da pređu na neki drugi obrazovni profil.
Zakon ne dozvoljava formiranje odeljenja sa manje od 15 đaka, osim ako je reč o manjinama, kada je i jedan učenik dovoljan za redovnu nastavu. To pravilo biće primenjivano od naredne školske godine i u Sjenici, Tutinu, Prijepolju i Novom Pazaru.
To otvara još veći problem kod većinskog stanovništva: jer se može desiti da onih 14 učenika pristane da uči na bosanskom iz čiste nemogućnosti da im se želja ostvari na njihovom maternjem jeziku?!
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije raspisalo odvojene konkurse za upis u odeljenja stručnih škola na srpskom i bosanskom, kao što je to slučaj, recimo, sa mađarskom manjinom. Deca su se izjašnjavala tek nakon upisa, pa je stvorena situacija da se polovina izjasnila za nastavu na bosanskom, a druga polovina na srpskom. Ako je ovih drugih manje od 15, neće upisati željenu školu.
– O nastavi za decu srpske nacionalnosti brine država, a o bošnjačkoj deci i časovima na maternjem jeziku stara se Bošnjačko nacionalno veće (BNV) – objašnjava Esad Džudžević, predsednik BNV. – Na naš zahtev ministar prosvete mora da obezbedi nastavu na maternjem jeziku, makar bila i za jednog učenika. Prvi krug izjašnjavanja pokazao je da ima i takvih slučajeva, gde se samo jedan đak izjasnio da želi da pohađa određeni smer. Direktori škola imaju rok do 19. avgusta da daju plan odeljenja. Do sada je u osnovnim školama Sjenici, Tutinu i Novom Pazaru formirano 171 odeljenje koje će učiti na bosanskom i 85 sa nastavom na srpskom. U srednjim školama ih je 28 na bosanskom i 45 na srpskom.
Sve ovo znači da će u pojedinim srednjim stručnim školama Raškog okruga od jeseni morati da bude formiran veći broj odeljenja nego što je planirano. To će i više da košta, da zahteva i dodatno angažovanje nastavnika, a troškovi će biti pokriveni iz budžeta Srbije.
Prema rečima Elijasa Rebronje, zaduženog za obrazovanje u BNV, za opšteobrazovne predmete srednjih stručnih škola, za nastavu na bosanskom, nijedan izdavač nije prihvatio štampanje udžbenika, jer spadaju u kategoriju niskotiražnih.
– Bili smo prinuđeni da podnesemo zahtev za uvoz ovih udžbenika iz Bosne i Hercegovine – objasnio je Rebronja.
Nova školska godina počeće za nešto više od dve nedelje, a mnoge ključne stvari za nastavu na bosanskom još nisu spremne. Rebronja je rekao da je za kašnjenje ponajviše kriv Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), a da je BNV sve uradio na vreme. On je najavio da će, uprkos kašnjenju, 2. septembra nastava početi u prvom i petom razredu osnovne i prvom razredu srednje škole.
Mnoge stvari moraće da budu urađene u poslednji čas ili će kasniti. Jedna od najvažnijih je pravilnik o zvanjima – ko može da predaje bosanski jezik, i to bi trebalo da bude objavljeno sledeće nedelje. Nedostaju i udžbenici, koji čekaju odobravanje u ZUOV-u, da bi tek posle toga išli pred Nacionalni prosvetni savet, pa ako ne valjaju ponovo na doradu, pa opet u ZUOV-a… To je dug proces, pa bi učenici i mesecima mogli da budu bez knjiga za učenje.
