KAD je otišao u seču šume, domaćin Milinko Milivojević, iz Gornjeg Taora, podno planine Povlen, ni sanjao nije da će nabasati na neobično otkriće, koje će za žitelje valjevskog kraja predstavljati nesvakidašnju misteriju. U teško pristupačnom potoku našao je Milinko savršenu kamenu kuglu, metar u prečniku, a stručnjaci lome koplja kad je ova čudna lopta nastala.
Kugla je otkrivena tako što je pri padu posečena bukva zakačila drugo stablo, koje je pritom izvaljeno iz korena. Iz obale, koja se pritom odronila, izronila je – kamena kugla.
– Odjednom, nešto ogromno, okruglo, skotrljalo se nasred potoka, gde i danas stoji – kaže Milinko. – Ubrzo, pročulo se za neobično otkriće, pa se u teško pristupačni potok na mom imanju sjatilo celo selo, i još pola drugog pride. Svi su hteli da vide i opipaju neobičnu kuglu. Pomalo je podsećalo na „kamen mudrosti“ i Crnog Gruju, jer su mnogi pomislili da kamena lopta ima neke misteriozne, nepoznate moći. Uglavnom, bejasmo zaprepašćeni, jer tako nešto još ne videsmo.
Na lopti od kamena vidljivi su tragovi udaraca. Mnogi su, kaže Milenko, macolama hteli da je razbiju, ali nisu uspevali, a kad god su pokušali na sve strane su prštale varnice, jer je kamen izuzetno tvrd. Kugla je zagasitosive boje, a čekići, dleta, špicevi samo su uspevali da joj tek malo okrnje omotač.
– Nismo mogli kuglu da pomerimo ni centimetar, koliko je teška – kaže domaćin na čijem je imanju neobično otkriće. – Svojevremeno, dolazili su brojni naučnici, arheolozi, među njima i Dragoslav Srejović i Radivoje Pešić sa svojim ekipama. Čudno im je bilo otkud takva kugla ovde, kad na Povlenu nema kamena te vrste. Naučnici su se za kuglu interesovali par meseci, a onda je sve zamrlo. Otišli su bez objašnjenja kako je nastala.
U Milinkovom potoku, pritoci Poličke reke, u slivu Jablanice, na nadmorskoj visini od 890 metara, nalazi se ta, usamljena kamena kugla. Međutim, na istočnoj strani Malog Povlena, na izvorištu reke Zabave, ima čak tridesetak kamenih kugli, različite veličine, prečnika od 15 centimetara do dva metra.
Milan Pujić, geolog koji je dugo i predano istraživao venac Valjevskih planina, smatra da je poreklo ovih kugli vezano za geološku istoriju. U srednjoj juri, pre oko 150 miliona godina, formirao se u Zemljinoj kori kompleks sedimentnih stena, poznat kao dijabaz-rožnačka formacija, od čega je i načinjen najveći deo severnih padina Valjevskih planina. Zajedničko svojstvo razvoja jure u valjevskom kraju, koji pripada istočnom obodu unutrašnjih Dinarida, ogleda se u čestim produbljivanjima i oplićavanjima morskog dna, taloženjem raznih sedimenata i facija, uz česte i snažne submarinske i vulkanske aktivnosti. U takvim geološkim uslovima nastale su povlenske kugle.
– Šta god da je, deluje čudno i nestvarno, kao da nije sa ovoga sveta – kaže Milinko. – I danas mnogi namernici koji uživaju u prirodi Povlena, kad nabasaju na kuglu, obavezno se pored nje fotografišu za uspomenu. A da li odu mudriji, kao u filmu o Crnom Gruji, ko će ga znati…
