Винка и Никола Шљукић су прави пољопривредници. Живели су увек од стоке и пољопривреде.
Сељанка сам од главе до пете. Од малих ногу чувала сам стоку – и дан даниле. Од тог живим, немам другог прихода сем што са ових десет прстију зарадимо ја и мој деда. Волела бих да имам неког питати од чега ћемо ми живети кад не могнемо радити? Ево још се боримо. Седамдесет и шест и седам година имам, али још се борим, још се не дам да ми неко даје за севап. Нико ништа! Али неће се можда моћи, не знам хоће ли ме Бог одмах узети – да идем тамо да не досадим никоме. А кад не могнем, питам се, од шта ћу живети – жали се горштакиња Винка Шљукић из пријепољског села Јабука.
Син, две ћерке, седморо унучића дођу, али…
Свак своју кућу кући, свак своју бригу води. Дођу нам ђеца љети, кад се ради, јер ми смо већ немоћни. Дођу те сраде – покосе нам, припреме нам и дођу с времена на вријеме.
Она предлаже:
Да се мало више поведе рачуна о староме, да се очисти пут! Они као нешто чисте, једном у хефти дана, али падне снијег, замете те. Он је сад прошао, прије 10 минута, али оно је замело. Ја понекад 20 и више дана нигде не одем, не могу да изађем: само кућа – штала, кућа – штала. Немам пртине – жали се Винка.
Изгубила је веру Винка у вође и партије
Ништа више не вјерујем никоме! – истиче.
Узда се у себе, у својих десет прстију и моли се Богу да је узме кад занемоћа.
The post Винка Шљукић из села Јабука – O старима са села нико не води рачуна appeared first on ForumInfo.rs.
Forum Info