subota, 08. jun 2013, 13:05 – 14:29

Sve je počelo 1965. godine, kada su gradske vlasti Montreala rešile da od kamena iskopanog tokom gradnje metroa sagrade veštačko ostrvo na reci Sent Lorens, nedaleko od centra grada. Ostrvo je dobilo ime Notr Dam, i planirano je kao glavno mesto održavanja Svetske izložbe 1967. godine, kojom je glavni grad Kvebeka obeležavao 100-godišnjicu Kanade.

Nekako u isto vreme, i Formula 1 je stigla u najveću zemlju zapadne hemisfere, prvo na Mosport u Ontariu a onda i u Kvebek, na stazu Mon Tremblan. I jedno i drugo trkalište je bilo spektakularno na svoj način i veoma omiljeno među vozačima. U narednih deset godina, na najvišem stepeniku podijuma Velike nagrade Kanade izređale su se brojne legende Formule 1 – Džek Brebem, dva Džekija, Iks i Stjuart, Emo Fitipaldi, Džejms Hant, Džodi Šekter.

Tu deceniju su obeležili i neki bizarni momenti, kao što je na primer razlog za gubitak Mon Tremblana*, ali posebno se izdvaja onaj sa trke na Mosportu, 1969. godine. Ogorčenu borbu za prvo mesto vodili su Stjuart i Iks, sve do 33. kruga, kada je došlo do kontakta dvojice vozača u momentu kada su već po četvrti put (?!) preticali izvesnog Ala Pisa. Stjuart je ostao bez plasmana a Iks je stigao do pobede, ali se trka pre svega pamti po tome što je 48-godišnji Al na toj trci utkao svoje ime u legendu Formule 1 kao jedini vozač u istoriji koji je diskvalifikovan sa trke zato što je bio – previše spor?!

Vremenom, trkački automobili su postajali sve brži i niz stravičnih nesreća zapečatio je sudbinu Mosporta. Velika nagrada Kanade tražila je novi, sigurniji dom.

I tu nas priča ponovo vraća na ostrvo Notr Dam, koje je posle Svetske izložbe 1967. godine, u međuvremenu ugostilo i veslače tokom nesrećnih Letnjih olimpijskih igara 1976. godine**. Većina paviljona sa Svetske izložbe je u međuvremenu porušena i na ostrvu se otvorio prostor za ono što će postati jedna od najomiljenijih staza Formule 1.

Prva Velika nagrada Kanade na novoj stazi, tada nazvanoj Notr Dam, održana je pre 35 godine. Iako je Žarije u Lotusu od starta ubedljivo vodio, 20 krugova pre kraja je morao da odustane usled kvara hladnjaka ulja. Prvo mesto je nasledio 26-godišnji Kvebečanin u Ferariju sa brojem 12, Žil Vilnev. Bez pobede u dotadašnjoj karijeri, pre svega zbog loše sreće koja ga je konstantno pratila, Žil je tokom poslednjih krugova trke bio potpuno van sebe zbog straha da bi mogao da ostane bez pobede zbog eventualnog kvara. Novinarima je kasnije priznao da se bodrio tako što je u sebi ponavljao: „Ferari je najbolji auto na svetu i ne kvari se, nikad se ne kvari“. Što je naravno bila notorna laž, jer samo nedelju dana ranije, na Votkins Glenu, Vilnev je ostao bez sigurnog drugog mesta kada se 12-cilindrična zver u njegovom bolidu jednostavno ugasila.

Ovog puta, srčanom Kanađaninu za koga mnogi i dalje tvrde da je bio najuzbudljiviji vozač Formule 1 svih vremena fortuna nije okrenula leđa, i na radost krcatih tribina, svoju prvu pobedu u karijeri zabeležio je na domaćoj stazi. Stazi koja će samo 4 godine kasnije poneti njegovo ime, par nedelja nakon što je Žil tragično nastradao tokom kvalifikacija na Zolderu.

Tokom prethodnih 35 godina, malo je staza koje su za Formulu 1 učinile više od autodroma Žil Vilnev. Čudesni splet okolnosti koji je u Montrealu praktično zagarantovan čini da ovde često gledamo epske trke, sa nekim od najneverovatnijih ishoda. Ne postoji ljubitelj Formule 1 koji ne zna legendu o Zidu šampiona, a ne manje poznate su i priče o sudarima sa mrmotima tokom trkačkog vikenda 2007. godine, ili o tome kako je Mensel izgubio trku 1991. godine zbog mahanja gledaocima. Pre dve godine smo bili svedoci i nestvarne pobede Džensona Batona, u trci u kojoj je Britanac na samo 30 krugova pre kraja bio poslednji. Koliki je potencijal za iznenađenje na ostrvu Notr Dam pokazuje i podatak da su baš na ovoj stazi svoje jedine pobede u karijeri zabeležili Alezi i Kubica, u automobilima koji nisu bili naročito konkurentni.

Razlog što u Montrealu gledamo uzbudljive trke leži u obliku staze i klimatskim uslovima. Autodrom je relativno jednostavnog dizajna koji se sastoji od izuzetno brzih pravaca (na četiri mesta se vozi brže od 300 km/h), šikana i ukosnica, što znači da mesta za preticanje ima više nego bilo gde drugde na svetu. Pri tome, zidovi oko staze su toliko blizu, da je gotovo svaka greška kobna. Na to se onda nadovezuje i nepredvidljiva klima, zbog koje je Žil Vilnev staza sa najvećim varijacijama maksimalne i minimalne temperature u celom kalendaru, uz neretku pojavu kiše, bilo na kvalifikacijama, bilo tokom trke.

I ovog juna zato jedva čekam novu epizodu najlepše trke na svetu. I pored ozbiljne afere Pireli-Mercedes koja već dve nedelje potresa Formulu 1, ovog vikenda fokus će biti pre svega na trkanju. Mercedesu bi, paradoksalno, pred saslušanje koje je zakazano za 20. jun moglo da pomogne to što u nedelju neće stići do pobede, jer na osnovu trkačkih simulacija sa slobodnih treninga odvezenih u petak deluje da problem trošenja zadnjih guma i pored dodatnih 1000 kilometara testiranja u Barseloni nije rešen. Šanse za petu uzastopnu pol poziciju su značajno veće, ali za razliku od Monaka, srebrne strele u Montrealu neće moći da se sačuvaju tako što će diktirati spor tempo od starta.

Odlazak na servis u Kanadi traje rekordno kratko, što, u kombinaciji sa mestima za preticanje, staratezima omogućava veliku slobodu u pripremi pobedničke taktike, čak toliku da pred ovu trku ni Pireli nije dao svoju preporuku optimalnog broja zamene guma. Vozačima su inače ovog vikenda na raspolaganju crvena, supermeka i bela, srednja mešavina.

Red Bul nikad nije pobedio u Montrealu, a Ferari je to poslednji put učinio još u Šumijevoj eri, 2004. godine, pa ipak, ovog vikenda će biti iznenađenje ukoliko se jedna od ove dve tradicije ne sruši. Alonsu je posle smušene vožnje u Kneževini pobeda preko potrebna, ali će se nadati i Fetelovom kiksu, koji ove godine nema lošiji plasman od četvrtog mesta.

I Kimi je naravno uvek u miksu, dok bi za iznenađenje pre svega mogao da se pobrine dvojac Fors Indije. Ipak, uz realnu pretnju (bar jednog) izlaska sigurnosnog vozila i kišu koja je moguća i na kvalifikacijama (verovatnije) i na trci (manje verovatno), čak i da nije reč o Montrealu, prognoze bi bile nezahvalne.

Zbog toga se udobno zavalite u sofu, prvo tokom kvalifikacija u subotu od 19, a zatim i u nedelju od 20 časova i uživajte u najlepšem trkanju koje moderna Formula 1 može da pruži. A kada se u nedelju sve završi, prisetite se za trenutak Džejmsa Hanta, neobičnog šampiona čije srce je prestalo da kuca pre dvadeset godina, samo par sati nakon što je završio svoju kolumnu o Velikoj nagradi Kanade 1993. godine. Imao je samo 45 godina.

*Mon Tremlan je izgubio pravo da organizuje trke Formule 1 zato što bi staza svake godine bivala sve više oštećena tokom dugačkih i oštrih zima u Kvebeku.

**Ne samo da su praktično sve afričke države bojkotovale Montreal (u znak protesta zbog učešća ragbi tima Novog Zelanda koji je išao na turneju u Južnoafričku republiku), HHI Olimpijske igre su pre svega ostale upamćene kao totalna finansijska katastrofa koja je gradu ostavila dugove koji su se otplaćivali narednih 30 godina!