Mužjak crnog vodenog pauka (dolomedos tenebrosos) umire neposredno nakon parenja sa ženkom, pokazuje nova studija objavljena u stručnom časopisu “Bajolodži leters”. Za razliku od mužjaka crne udovice, čija je ženka zloglasna po tome što proždire mužjaka nakon “obavljenog posla”, mužjak ovog pauka umire sam od sebe, jer je očigledno tako podešen njegov biološki časovnik.

U susret sopstvenoj smrti on pritom hrli rado: ženki koju odabere se aktivno udvara, tako što joj golica nožice i što sugestivno njiše napred-nazad svoji stomačnim delom, a kad se ženka postavi u položaj za parenje, on hrli da je oplodi.

Međutim, čim iz jednog od svojih pedipalpa (izraštaja smeštenih u prednjem delu glave) izbaci semenu tečnost, iznenada se grči, nožice mu se skupljaju, i ostaje nepomično da leži.

Mada izgleda kao mrtav, naučnici su ustanovili da je u tom trenutku još uvek živ: otkucaji srca su i dalje prisutni, ali ne reaguje na bilo kakve fizičke podsticaje, kao što su bockanje, gurkanje, ili bilo šta slično.

Nakon manje od tri sata, srce prestaje da mu kuca, i mužjak konačno umire, a u prirodi se ponekad dešava i da ženka svog ovako obamrlog partnera ipak pojede,  i to i pre nego što mu je kucnuo poslednji čas.

Prema rečima naučnika, to nije jedini slučaj da se mužjak pauka dobrovoljno žrtvuje nakon parenja: mužjak pauka s crvenim leđima (latrodectus hasseltii), čak i ulazi ženki u usta, ne bi li je podstakao da ga pojede, a svrha takvog ponašanja je prenošenje sopstvenih gena, odnosno u krajnjoj liniji, bolji opstanak vrste.

Ženka koja je pojela partnera se, naime, najverovatnije neće više pariti sa drugim paucima, a dobro nahranjena ima i bolje izglede da na svet donese brojnije, krupnije i otpornije potomstvo.