Tastatura i miš pripadaju jučerašnjici. Kompjuteri će ljude razumeti na osnovu govora i gestova, a “Majkrosoft”, “Gugl” i “Epl” sa svojim proizvodima izlaze i na masovno tržište.
Anton Endrjuz stoji pred komopjuterskim ekranom širokim četiri metra i maše plišanim medvedićem. Na ekranu se odmah pojavljuje slika medvedića, a kompjuterski glas pita: “Treba li da uključimo medvedića u priču za laku noć?”
Majkrosoftov inžinjer se slaže, a kompjuter preuzima medvedića kao lik u svom virtuelnom svetu, i poziva Endrjuza da se uključi. Medvedića je u priču uveo samim gestom, a glasom može da utiče na radnju. Tastatura i miš leže zaboravljeni na trosedu iza njega.
Endrjuz je koordinator Majkrosoftovog tima za razvoj prototipa, a ova priča za laku noć predstavlja igru kroz koju se približava ouzbiljnoj revoluciji interfejsa koju ovaj IT koncern trenutno planira za svoje korisnike: kompjuteri i ljudi će se u buduće bolje razumeti, bez posredovanja tastature i miša.
Umesto toga, tehnika će kontinuirano prepoznavati potrebe korisnika, na osnovu govora, gestova i držanja tela.
Radna soba sa ogromnim kompjuterskim ekranom predstavljaće deo prototipskog stambenog i radnog okruženja, u kome će se kompjuteri prilagođavati ljudima umesto da očekuju da im ovi daju zadatke.
Polaznu tačku ove revolucije predstavljao je X-box, i njegov uređaj “Kinekt”.
Najnovija verzija ovog sistema, konzola X-Box-one, koju je “Majkrosoft predstavio u maju, a kameru visoke definicije u stanju je da prepozna ne samo grube pokrete ruku, već i trzaje pojedinačnih prstiju, da vidi u mraku, da prepoznaje lice korisnika i da po izrazu lica donese zaključak o njegovom raspoloženju.
U stanju je da razlikuje više aktera, pa čak i da izmeri puls, a takođe i da skenira složene uređaje kao što je 3D laserski skener i da obradi njihov trodimenzionalni odraz u digitalnom svetu.
Ovaj uređaj se još uvek prodaje uz X-box, ali ubuduće će igrati centralnu ulogu u interkciji korisnika sa kompjuterom kakvu “Majkrosoft” zamišlja. “Kinektova“ tri oka trepere odasvud: iz ramova za slike, digitalnih radnih površina, pa čak i kuhinjskih uređaja.
Princip se zove “prirodni korisnički interfejs”, a ideja je da sa svojim kompjuterima stupamo u interakciju kao sa ljudima, preko multimodelarnih podataka, govorom i gestovima, uz uključivanje svog okruženja. Drugim rečima, kompjuteri će, poput ljudi, prepozanvati kontekst, pa čak i raspoloženje sagovornika, a u eksperimentalnoj fazi je i projekt koji svaku površinu pretvara u ogroman tačskrin, tako da klasični interfejs više neče biti ni potreban.
Ni konkurencija ne miruje, pa tako “Epl” radi na kompjuteru čiji uzor predstavlja vizija Stenlija Kjubrika: sveprisutnom, pričljivom, uvek svesnom raspoloženja i životne situacije korisnika.
Pionirsku verziju sličnog uređaja “Epl” je izbacio 2011, sa svojim “Digitalnim asistentom Siri”, sa kojim se komunicira uglavnom gestovima i glasom, a nastavak predstavlja “OK Glas”.
Savršen uređaj za nadzor
Ovaj “vrli novi svet”, je međutim, još i pre sadašnje afere sa špijunažom počeo ozbiljno da zabrinjava stručnjake za zaštitu podataka.
Već i Kjubrikov film slika mračnu verziju sveta u kom svezanjući kompjuter zloupotrebljava svoju moć.
Po njima, Xbox konzola za igru i trajno uključena Kinekt kamera predstavljaju, naime, “savršen uređaj za nadzor”. Proizvođači uveravaju da kamere i mikrofone ne zloupotrebljavaju za špijunažu preko interneta, u sopstvene ili državne svrhe, ali pitanje je – može li im se verovati?
