D. Milojković | 28. 06. 2013. – 10:25h 15:16h
| Komentara: 55

Stiv Džobs, Tomas Džeferson, Este Lauder i Čarls Lindberg patili su od istog mentalnog oboljenja, opsesivno-kompulsivog poremećaja ličnosti, koji je delom predstavljao i tajnu njihovog uspeha. U svojoj najnovijoj knjizi “Američki opsesivci: kompulsivna energija koja je izgradila zemlju” novinar i književnik Džošuna Kendal objašnjava ovu pojavu.

Stiv Džobs je bio čovek koji ne podnosi prljavštinu. Kada je osnovao svoju prvu fabriku u Kaliforiji, 1984, četvoronoške je po podu tražio trunčice prašine kojih tu nije smelo da bude, baš kao ni na opremi.

– Da nismo imali disciplinu da održavamo tako besprekornu čistoću, ne bismo imali ni disciplinu da obezbedimo rad svih tih mašina, priseća se jedan od suosnivača “Epla”.

Džobs je bio težak i večito nezadovoljan šef i teško je uspostavljao odnose sa ljudima. Ali bio je u stanju da se intenzivno usredsredi tačno na onošto hoće – konstruisanje ”ludački sjajnih proizvoda” – i zagriženo je sledio svoju opsesiju sve do smrti.

U bolnici je jednom prilikom strgao sa lica masku s kisonikom jer nije bio zadovoljan njenim dizajnom, i zahtevao je od svog lekara da mu izradi drugu.
 

Marljiv rad i inteligencija vode samo donekle. Da biste bili superuspešni, poput Džobsa, potreban vam je, međutim, i tzv. X faktor, manijačka istrajnost, za koju ponekad treba biti imalo lud.

Naučnici decenijama tvrde da mentalna bolest može da bude podsticaj književnicima i umetnicima – pri čemu se obično radi o o manično-depresivnim ličnostima.

Većina Amerikanca ovo lako priznaje za svoje književnike, ali i do danas su malobrojni oni koji uviđaju da je isti slučaj bio i sa moćnim preduzetničkim genijima koji su izgradili zemlju.

Među ličnostima o kojima Kendal piše u “Američkim opsesivcima” nama su najpoznatiji Džobs, predsednik Tomas Džeferson, avijatičar Čarls Lindberg i i ikona kozmetičke industrije Este Lauder.

Sve osim rada – gubljenje vremena

Tu su i mnogi drugi uticajni Amerikanci – kao recimo marketinški genije Henri Hajnc, bilbliotekar Melvil Djui, i bejsbol igrač Ted Vilijams. Izborom ličnosti iz najrazličitijih branši, Kendal je hteo da pokaže da zrnce ludila možda predstavlja tajnu uspona do samog vrha u svakoj profesiji.

Opsednutost radom i savršenstvom kod ovih osoba je, pritom, toliko jaka da se svaka druga aktivnost čini kao suvišno gubljenje vremena, a partner i deca moraju da se zadovolje mrvicama.

Este Lauder je, recimo, dvojicu malih sinova ostavljala kod kuće dok je krstarila zemljom u potrazi za najboljim sirovinama za svoje proizvode, i nije mogla da se uzdrži da na ulici ili bilo gde ne dodiruje lica potpuno nepoznatih žena i “napada” ih puderom i karminom.

Da nije bilo njene profesije, zbog toga bi je verovatno uhapsili.

Amerika voli svoje heroje, i voli da ih prikazuje ulepšano i savršeno. Pišući o njihovoj neurotičnosti i manama, ni Krajton nije želeo da umanji njihova dostignuća, već samo da pokaže kako su do njih dolazili, pri čemu je za izuzetan uspeh najčešće bilo neophodno i zrnce ludila.