Duge tanke linije – koje se nazivaju erozionim brazdama – otkrivene su na Marsu, a moguće je da ih nije načinila voda, već suvi led, tačnije blokovi smrznutog ugljen-dioksida. Čini se da su ovi blokovi klizili niz peščane dine na Marsu na jastucima ugljen-dioksida u gasnom stanju, poput hoverkraft vozila koje su “na svom putu urezivale brazde”.

Ovo otkriće, koje je načinio Nasin orbiter za osmatranje Marsa, objavljeno je u stručnom časopisu “Ikarus”.

Otkrivene erozione brazde se nalaze na Marsovim peščanim dinama, a dužina im varira od nekoliko stotina metra do 2,5 km.

Brazde su pronađene na dinama koje su tokom Marsove zime prekrivene mrazom. Svake zime oblast Marsovog Južnog pola se, naime, prekriva slojem suvog leda, debljine do jednog metra. 

U proleće, ove polarne ledene kape sublimiraju – odnosno pretvaru se direktono iz čvrstog u gasovito stanje.

– Ove linearne erozione brazde ne izgledaju poput erozinih brazdi na Zemlji, niti liče na ostale na Marsu, i to je proces kakav na Zemlji ne bi mogao da se dogodi – kaže Serina Dinijega, autor objavljenog stručnog članka i planetani istraživač u Nasinoj Laboratoriji za mlaznu propulziju.

Na Zemlji, naime, nema blokova suvog leda nastalih prirodnim putem.

„Pravljenje Marsa“ u Juti i Kaliforniji

Da bi proverili svoju postavku, naučnici su nekoliko blokova suvog leda pustili niz peščane dine u Američkim saveznim državama Juti i Kaliforniji, a blokovi koji se tope su tokom klizanja niz dine delili pasak na tanke segmente.

Mada pritisak i temperatura ne odgovarju onima na Marsu, naučnici su zaključili da bi slična pojava mogla da se odvija i tokom toplijeg Marsovog leta.

– Mars je veoma aktivna planeta, na kojoj se odvijaju neki procesi nalik onima na Zemlji, ali i neki koj su specifični samo za njega, u koje verovatno spada i onaj koji prouzrokuje misteriozne brazde – kaže dr Dinejega.

Ona kaže da joj je oduvek bio san da ode na Mars, a da sad sanja i o “snoubordingu niz Marsove dine na bloku suvog leda”.