Nutricionistika je prepuna teorija koje vreme i nova naučna saznanja osporavaju, a ove koje ovde navodimo samo su vrh ledenog brega.
1: Jaja nisu zdrava.
Jaja su tako neverovatno hranljiva da se često nazivaju i “prirodim multivitaminom”. U prošlosti su demonizovana jer sadrže puno holesterola, pa su ih krivili za srčana oboljenja. U međuvremenu je utvrđeno da zapravo ne povećavaju štetan, već samo tzv. “dobar” holesterol i da ni na koji način ne mogu da se povežu sa srčanim oboljenjima. Pored toga, jaja za doručak vam mogu pomoći da oslabite.
2. Sve kalorije su iste
Istina glasi da se kalorije i te kako međusobno razlikuju i da je veoma važno koju vrstu hrane jedemo, jer se različite vrste hrane u organizmu kreću različitim metaboličkim putevima i različito utiču na hormone koji podstiču ili suzbijaju apetit, kao i na zdravlje u celini.
3.Zasićene masti su nezdrave
Ovo je, šta više, dugo bio kamen temeljac zvanične nutricionistike. Studije objavljene u nekoliko proteklih decenija pokazuju međutim, da su zasićene masti potpuno neškodljive, i da ne povećavaju rizik od srčanih oboljenja. Slično kao i jaja, i one povećavaju sadržaj “dobrog” holesterola, dok “loš” holesterol menjaju u njegovu bezopasnu podvrstu. Nema nikakvog razloga da strahujete od mesa, butera, ili kokosovog ulja.
4. Puno proteina je loše za zdravlje
Navodno, škodi kostima. Najnovije studije pokazuju, međutim, da je upravo suprotno: oni koji jedu više proteina imaju bolju gustinu kostiju i manji rizik od lomova u poodmaklom dobu. Proteini ne povećavaju ni rizik od obolevanja bubrega kod zdravih osoba, a pomažu nam da ostanemo vitki, čuvaju mišićnu masu i umanjuju rizik od oboljenja srca i krvnih sudova.
5. Svako bi trebalo da jede integralne žitarice
Žito je najveći izvor glutena u ishrani, pa zato svi kojima on ne prija (a takvih nije malo), ne bi trebalo da jedu žitne proizvode, pa ni one integralne.
6. Kafa vam škodi
Kafa kratkoročno povećava krvni pritisak, ali zato značajno smanjuje rizik od većeg broja obljenja, kaošto su dijabetes tipa II, Alchajmerova i Parkinsonova bolest i oboljenja jetre. Ona podstiče metabolizam, pomaže izlučivanje kiselina iz masnih tkiva, i povećava radnu sposobnost, pamćenje i moždane funkcije uopšte. Šta više, kafa je u savremenoj ishrani najveći izvor antioksidanasa, veći od voća i povrća zajedno.
7. Meso nije zdravo
Nije, ali samo kada je reč o mesnim prerađevinama. Neprerađeno crveno meso, koje ljudi jedu već milionima godina, ne povećava rizik od srčanih oboljenja ili dijabetesa. Veza sa karcinomom postoji, mada je vrlo slaba, i najverovatnije je posledica preteranog pečenja i termičke obrade.
8. Najzdravija dijeta je ona sa malo masti i puno ugljenih hidrata.
Ovo je jedna od najvećih zabluda nutricionistike, a takva dijeta je dokazano potpuno neefikasna.
9. Rafinisano biljno ulje je zdravo
Nije. Preterana potrošnja rafinisanih biljnih ulja podstiče zapaljenske procese u organizmu i može dramatično da poveća rizik od kardio-vaskularnih oboljenja. Nasuprot tome, ulja kao što su nerafinisano masilnovo i kokosovo su odlična.
10. Dijete s malo ugljenih hidrata su neefikasne i štetne
Naprotiv. Ovakve dijete su najlakši, najzdraviji, i najefikasniji način da oslabite i da izbegnete bolesti metabolizma, kao što je dijabetes. U današnje vreme ovo praktično možemo da smatramo naučnom činjenicom.
11. Svi bi trebalo da smanje unos natrijuma, odnosno soli
Manji unos soli donekle smanjuje krvni pritisak, ali nije dokazano da poboljšava zdravlje u celini. Nasuprot tome, premali unos soli može da ima mnoge štetne posledice.
12. Šećer je štetan jer sadrži “prazne” kalorije.
Rafinisani šećer je jedna od najštetnijih namirnica uopšte, a njegovo štetno dejstvo daleko prevazilazi unošenje “praznih“ kalorija. Šećer ima ozbiljno nepovoljno dejstvo na metabolizam, goji i izaziva mnoge ozbiljne bolesti. To, međutim, ne važi i za prirodne šećere iz voća, ili med.
13. Mast goji
Da, ali samo ako se u ishrani masti kombinuju sa ugljenim hidratima. U suprotnom, dijete sa puno masti omogućavaju brži gubitak težine nego one sa malo masti.
