Astronomi su prvi put primetili pojavu polarne svetlosti izvan solarnog sistema i to na jednoj “neuspeloj zvezdi”.
Polarna svetlost je uobičajena pojava na Zemljinim polovima, a astronomi su je viđali i na drugim planetama, pa i njihovim prirodnim satelitima.
Na severnom polu smeđeg patuljka nazvanog LSR J1835 + 3259 u sazvežđu Lira astronomi Greg Halinan, Stjuart Litlfer i njihove kolege su primetile svetlost i radio talase sinhronizovane sa njenom rotacijom.
Treperavo svetlo je verovatno nastalo kao rezultat “napada” elektrona na atmosferu ovog podzvezdanog objekta, ali naučnici nisu sigurni kako to zapravo funkcioniše kod smeđih patuljaka.
Astronomi smatraju da je polarna svetlost na ovom nebeskom telu mnogo intenzivnija od aurore na Zemlji.
Smeđi patuljak je nebesko telo koje je prošlo kroz isti proces nastanka kao zvezda, ali da pri tome nije sakupilo dovoljnu količinu gasa i prašine da bi u njegovom jezgru otpočela nuklearna fuzija.
Veći su od planeta gasovitih džinova kao što je Jupiter, ali su manji od najmanjih zvezda.
Međutim, otkriće da se na smeđim patuljcima pojavljuju polarne svetlosti može da promeni način na koji su do sada naučnici opisivali ova nebeska tela.
“Ovi nalazi nas navode da počnemo da mislimo o smeđim patuljcima pre kao o ‘nabildovanim planetama’ nego kao o ‘neuspelim zvezdama’ “, rekao je autor studije Stjuart Litlfer sa Univerziteta u Šefildu.
Polarnu svetlost odnosno auroru borealis (na Severnom polu) i auroru australis (na Južnom polu) na Zemlji izazivaju elektroni koji putuju sa Sunca koji se pod uticajem magnetnog polja planete sudaraju sa atomima u gornjim slojevima atmosfere.
Međutim, polarnu svetlost na Jupiteru, na primer, izazivaju i elektroni sa Sunca, ali i elektroni sa njegovih prirodnih satelita.
Polarna svetlost na Jupiteru je zato mnogo jača od one na Zemlji.
Naučnici smatraju da je i aurora na ovom smeđem patuljku uzrokovana i česticama sa nekih obližnjih planeta ili drugih izvora.
Takođe smatraju i da će biti moguće detektovati i posmatratiovu pojavu na drugim smeđim patuljcima, ali i planetama izvan Sunčevog sistema.
“Sva magnetna aktivnost koju vidimo na ovom objektu može biti objašnjena snažnim aurorama. Ono što vidimo na objektu izgleda kao isti fenomen koji smo videli na Jupiteru, na primer, ali je još jači. To sugeriše da je moguće detektovati ovakav tip aktivnosti i na egzoplanetama koje su mnogo veće od Jupitera”, rekao je Greg Halinan sa Tehnološkog instituta u Kaliforniji.
Objekat LSR J1835 + 3259 nalazi se na 18 svetlosnih godina udaljenosti od Zemlje.
Istraživanje aurore borealis na smeđem patuljku objavljeno je u magazinu “Nature”.
