Oko 30 puta su tržišni inspektori za pet meseci tokom prošle godine, od početka primene novog Zakona o trgovini, imitirali potrošače, kupovali robu ili usluge fizički i u onlajn prodavnicama, kako bi na delu “uhvatili” trgovce koji neregularno posluju, saznaju “Novosti” u resornom Ministarstvu.
To je okviran broj izdatih naloga za nadzor putem prikrivne kupovine jer se ne vodi odvojena evidencija za ovu metodu, koja je samo jedna od predviđenih za suzbijanje neregistrovanog rada, odnosno sive ekonomije u prometu robe i usluga. Ovaj instrument je najviše primenjivan kod prodavaca tekstila, posrednika za izdavanje nekretnina, kamenorezaca, auto-mehaničara, auto-limara, pružalaca usluga ugradnje prozora, dok ugostiteljske objekte kontroliše turistička inspekcija.
Nadležni su tako uspeli da “doskoče” onima koji krše propise, a među njima je i jedan nelegalni posrednik za izdavanje stanova koji se oglašavao preko društvenih mreža. Tržišni inspektor se kao tajni kupac odazvao na njegov oglas putem mejla i razmenili su brojeve mobilnih telefona. Dogovorili su se da se nađu ispred zgrade u kojoj je bio ponuđen stan. Kada se posrednik pojavio, tu su ga već sačekali inspektori koji su se legitimisali. Utvrdili su da se bavi posredovanjem u prometu nepokretnosti, a nema licencu niti je upisan u poseban registar. Zabranjeno mu je obavljanje neregistrovane delatnosti i oglašavanje putem društvenih mreža, a protiv nelegalnog posrednika je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Ovaj primer u razgovoru, za “Novosti”, otkriva Mirjana Damjanović, načelnik Odeljenja za kontrolu prometa i zaštitu potrošača u Ministarstvu trgovine. Ona ističe da se metoda prikrivene kupovine koristi samo u slučaju osnovane sumnje da neko radi neregistrovano ili da prodaje robu i usluge, a ne izdaje račune.
-To je izuzetno sredstvo u inspekcijskom nadzoru i primenjuje se ako se na drugi način ne mogu obezbediti potrebni dokazi ili bi to bilo značajno otežano – objašnjava Damjanovićeva. – Prikrivena kupovina obezbeđuje nedvosmisleni dokaz da je neko nudio robu, a da nije bio ovlašćen za to, ili da za kupljenu robu nije izdao račun.
Prilikom
korišćenja ove metode kontrola se ne najavljuje, a inspektori se ne
predstavljaju i ne pokazuju nalog za nadzor, nego postupaju kao
potrošači. Kada kao tajni kupac uđe u maloprodajni objekat, on bira robu
i kada je plati, onda se, kako navodi naša sagovornica, legitimiše i
počinje nadzor. Zapisnikom se konstatuje da li je privrednik registrovan
i da li je za kupovinu izdao račun. Dodaje da se i kod onlajn trgovine
tržišni inspektori ponašaju kao kupci i naručuju robu ili usluge putem
mejla, odnosno mobilnog telefona. Kada se utvrdi da neko krši propise,
donosi se rešenje o zabrani neregistrovanog rada, nalaže upis u registar
i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom
Prekršajnom sudu.
Mogućnost prikrivene kupovine koriste inspektori tržišne, turističke i saobraćajne inspekcije, a primena se očekuje i u drugim sektorima u kojima je ovakav način prikupljanja dokaza potreban.
Poseban nalog
Za prikrivenu kupovinu načelnik odeljenja izdaje tržišnom inspektoru poseban nalog za inspekcijski nadzor, tako da se unapred zna kod koga će on otići u kontrolu kao potrošač – objašnjava Mirjana Damjanović. – Inspektor ne odlučuje samoinicijativno i slučajno kada će da postupi kao tajni kupac, već radi prema unapred planiranom postupku.
Za aktivnosti 300.00 dinara
NAČELNICA Mirjana Damjanović kaže da je finansijskim planom u okviru
usvojenog budžeta predviđeno 300.000 dinara za aktivnosti u vezi sa
prikrivenom kupovinom.
– Nema potrebe da se planira veći iznos,
imajući u vidu da se iskorišćeni novac za robu vraća po obavljenoj
kupovini, I može ponovo da se koristi – objašnjava Damjanovićeva. – Kod
onlajn trgovine do sada smo imali situacije do zaključenja ugovora za
određene usluge, a tržišni inspektor se pre plaćanja legitimisao.
Izvor:Novosti i PP Media
The post Tržišni inspektori bili tajni kupci appeared first on PPmedia.
