Pravo na zdravu životnu sredinu jedno je od osnovnih ljudskih prava, ali i obaveza svih nas da narednim generacijama ostavimo očuvanu prirodu. Na svetski dan životne sredine, Prijepoljke i Prijepoljci se pitaju do kojih visina može porasti smetlište u Stanjevinama, koje već godinama predstavlja ekološku bombu na obali Lima.
Gradsko smetlište Stanjevine na samom ulazu u Prijepolje je među oko 3 500 nesanitarnih deponija širom Srbije na kojima ima i opasnog otpada: baterija, hemikalija iz kuće, sredstava za zaštitu biljaka i sl, koji indirektno ili direktno stižu i do površinskih voda, potoka i reka, zemljišta i vazduha.
Duž rečnih obala i puteva mogu se videti ni malo lepši prizori – divlje deponije cvetaju na sve strane.
Iako kontejneri za različite vrste otpada u našoj opštini postoje već nekoliko godina, kultura razvrstavanja otpada je još uvek u samom povoju. Stari papir, pet ambalaža, staklo i metal, najvećim delom završavaju u prirodi i na deponijama, a zbog nerecikliranja, naša zemlja gubi veliki novac.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović je povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, koji je ove godine u znaku borbe protiv zagađenja plastikom, rekao da Srbija godišnje proizvede 95 000 tona plastične ambalaže, a reciklira manje od jedne trećine.
Svest o važnosti zaštite životne sredine mora se stvarati i negovati od najranijeg detinjstva, zbog čega su se vaspitačice predškolske ustanove Miša Cvijović potrudile da deci na praktičan način pokažu kako mogu doprineti unapređenju svoje okoline.
Čas o zaštiti životne sredine mališani vrtića Naša radost imali su u bašti biblioteke Vuk Karadžić, gde je svako dete zasadilo po jedan cvet.
Procenjuje se da godišnje u okeane i mora dospe osam miliona tona plastike i da će ukoliko se nešto ne preduzme do 2050. godine u morima i okeanima biti više plastike nego ribe. Zato je slogan ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine: „Ako ne možeš ponovno da je upotrebiš, ne koristi je“.
