Iako je bila izuzetno težak bolesnik, Jovanka Broz je stalno bila nasmejana. Kad kod bi ušao u njenu sobu, uvek me je preduhitrila i prva pitala: “Kako ste danas” – priča za “Blic” prof. dr Miljko Ristić, direktor Kliničkog centra Srbije koji je s timom lekara brinuo o udovici Josipa Broza do poslednjeg dana njenog života.
Jovanka Broz primljena je 23. avgusta u Urgentni centar u teškom zdravstvenom stanju i lekari su počeli borbu za njen život.
Kako je tada rekao direktor Urgentnog centra Zlatibor Lončar, odmah je polusvesna smeštena na odeljenje intenzivne nege, a da prve analize ukazuju na početke sepse, da je jako loša krvna slika… Bila je u veoma teškom zdravstvenom stanju.
Hitnu pomoć pozvala je tog dana Jovankina sestra Nada Aleksić, pošto je Jovanka kolabirala. Kako su ispričali njeni rođaci, koji su je doveli u beogradski Urgentni centar, nije želela da ide kod lekara, nikome nije htela da bude na teretu. Operisana je i prikačena na aparate. Tada počinje borba lekara sa opakom bolešću.
– Neverovatna snaga, vedrina i optimizam zračili su iz te žene. Imala je širok osmeh. Nikada do sada u svojoj karijeri nisam imao takvog pacijenta. Nikada se nije žalila da je nešto boli. Odavala je utisak jedne vaspitane, umerene i pristojne žene. Takva je bila sve do momenta kada smo je zbog problema sa disanjem stavili na aparat za veštačko disanje – objašnjava prof. dr Ristić.
Jovanka je primala u posetu samo najbliže, rođake i prijatelje, ali je uvek bila okružena pažnjom, jer svi koji su je tih dana brinuli o njoj kažu da je plenila. Svi govore da je imala mio, topli pogled.
Dr Ristić se seća da ga je Jovanka jednom prilikom pitala da li je poznavao njenog brata, koji je takođe bio lekar. Bio je direktor grudne hirurgije u Kliničkom centru.
– I on je takođe bio veseo čovek – kaže dr Ristić.
Doktor pojašnjava da je Jovanki u subotu i nedelju (19. i 20. oktobra) krvni pritisak stalno padao. Lekari su joj davali maksimalne doze lekova kako bi pojačali rad srca. Jednostavno nije reagovala na to i njeno srce je prestalo da kuca.
– Danima smo joj davali lekove koji pomažu rad srca i cirkulacije. Nije mogla bez njih jer kada srce popušta uključuju se ti medikamenti. To je takozvana potpora. Ona je bila na dvojnoj potpori, odnosno davali smo joj dva leka u maksimalnim dozama, jer joj je srce prestajalo da kuca – objašnjava dr Ristić.
Poslednjih dana Titova udovica bila je u dubokoj pospanosti, zbog prirode bolesti. Zbog toga nije mogla ni s kim da komunicira.
– Bila je na respiratoru za veštačko disanje. Davali smo joj blage sedative da bi joj olakšali – ističe dr Ristić.
Jovanka je preminula 20. oktobra na dan kada je pre 69. godina sa Šestom ličkom divizijom ušla o oslobađanje Beograda.
