Право на здраву животну средину једно је од основних људских права, али и обавеза свих нас да наредним генерацијама оставимо очувану природу. На светски дан животне средине, Пријепољке и Пријепољци се питају до којих висина може порасти сметлиште у Стањевинама, које већ годинама представља еколошку бомбу на обали Лима.
Градско сметлиште Стањевине на самом улазу у Пријепоље је међу око 3 500 несанитарних депонија широм Србије на којима има и опасног отпада: батерија, хемикалија из куће, средстава за заштиту биљака и сл, који индиректно или директно стижу и до површинских вода, потока и река, земљишта и ваздуха.
Дуж речних обала и путева могу се видети ни мало лепши призори – дивље депоније цветају на све стране.
Иако контејнери за различите врсте отпада у нашој општини постоје већ неколико година, култура разврставања отпада је још увек у самом повоју. Стари папир, пет амбалажа, стакло и метал, највећим делом завршавају у природи и на депонијама, а због нерециклирања, наша земља губи велики новац.
Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић је поводом Светског дана заштите животне средине, који је ове године у знаку борбе против загађења пластиком, рекао да Србија годишње произведе 95 000 тона пластичне амбалаже, а рециклира мање од једне трећине.
Свест о важности заштите животне средине мора се стварати и неговати од најранијег детињства, због чега су се васпитачице предшколске установе Миша Цвијовић потрудиле да деци на практичан начин покажу како могу допринети унапређењу своје околине.
Час о заштити животне средине малишани вртића Наша радост имали су у башти библиотеке Вук Караџић, где је свако дете засадило по један цвет.
Процењује се да годишње у океане и мора доспе осам милиона тона пластике и да ће уколико се нешто не предузме до 2050. године у морима и океанима бити више пластике него рибе. Зато је слоган овогодишњег Светског дана заштите животне средине: „Ако не можеш поновно да је употребиш, не користи је“.
