Jedna od najvećih kočnica razvoja domaće proizvodnje mesa u BiH jeste enorman uvoz junetine i svinjetine iz Evrope, koji je i dalje višestruko veći od izvoza.
Zvanična statistika pokazuje da na naše tržište iz inostranstva stigne preko pet puta više mesa, nego što BiH plasira u evropske zemlje. S druge strane, uvoz je svake godine u porastu, a samo lane je, u odnosu na 2017, povećan za čak 38,4 miliona maraka ili 15,5 odsto.
Podaci Spoljnotrgovinske komore BiH pokazuju da smo pretprošle godine uvezli mesa i drugih klaoničkih proizvoda za jelo u vrednosti 247,3 miliona, a lane 285,7 miliona KM. Dok uvoz iz godine u godinu krupnim koracima grabi napred, izvoz ide dole, pa smo u 2018. na strana tržišta plasirali 9,4 miliona KM ili 17,4 odsto manje mesa nego godinu pre. U ovom periodu, vrednost izvoza je sa 63,4 miliona, pala na 54 miliona maraka, piše Srpskainfo.
Za godinu dana, količina uvezenog mesa u BiH je povećana za oko 6.600 tona, podaci su STK.
Analiza ove komore pokazuje da najviše uvozimo svežu i smrznutu junetinu, čija je vrednost lane premašila 180 miliona KM. Ovo meso u najvećoj meri uvozimo iz Holandije, Italije, Poljske, Austrije, Nemačke.
Farmeri upozoravaju da Evropa muku muči sa nedostatkom junećeg mesa, što nadomeštaju uvozom, dok se na naše tržište plasiraju hranu koju njihovi građani neće ni da pogledaju.
– To potvrđuje i cena, koja za meso iz uvoza iznosi maksimalno dva evra po kilogramu, dok kilogram mesa koje mi izvozimo košta duplo više, što je dokaz da je kvalitetno i da ga Evropljani kupuju. S druge strane, na naše tržište stiže meso koje u Evropi niko neće da jede, često spornog kvaliteta. Međutim, pošto je ona daleko jeftinije, ima prođu u BiH, zbog čega je domaća proizvodnja sve manje konkurentna – kaže predsednik Udruženja stočara RS Vladimir Usorac.
Prema njegovim rečima, poseban problem predstavlja to što su kontrole na granicama slabe, pa u državu ulazi sve čega države Evrope i sveta žele da se reše.
– U našim marketima se, na primer, pod svežim prodaje meso koje u Holandiju stiže iz Brazila, preko Malezije, i koje je, dok je stiglo ovde, na brodu bilo mesecima. A zna se da se svežim tretira samo ono meso koje, od klanja, nije starije od 72 sata. Činjenica je da naši građani jedu evropski otpad, zbog čega rizikuju zdravlje, dok domaća proizvodnja mesa sve više nazaduje – naglašava Usorac.
U Spoljnotrgovinskoj komori BiH naglašavaju da je problem to što se kod nas rashlađeno meso iz uvoza prodaje kao sveže.
– To meso, naime, može da ide samo u preradu, jer se izgubi desetak dana od kada se životinja zakolje, meso rashladi, pregleda u zemlji porekla, transportuje, pa opet pregleda kod nas i na kraju pusti u promet. Međutim, zbog nedostatka mesa na domaćem tržištu i povoljne cene, meso iz uvoza se prodaje kao sveže – kaže predsednik ove komore Nemanja Vasić.
Objašnjava da bi se, kad bi rashlađeno meso iz inostranstva išlo u preradu, domaćim farmerima otvorio prostor za prodaju svežeg mesa. – Tu su, naravno, neophodne strože kontrole porekla i kvaliteta uvoznih pošiljki – poručuje Vasić.
U spoljnotrgovinskom prometu, samo u Srpskoj je, po nalogu inspekcije, uništeno 1.300 kilograma hrane, među kojima značajna količima mesa i proizvoda od mesa. Razlozi su istekli rok upotrebe, izmenjena senzorna svojstava, te neadekvatne deklaracije.
Svaki 20. uzorak neispravan
Ranija analiza Agencije za bezbednost hrane pokazala je da je svaki 20. uzorak hrane na tržištu BiH zdravstveno nije ispravan. Reč je o proceni na osnovu ukupnog broja analiziranih uzoraka i onih za koje je utvrđeno da ne odgovaraju propisima. U najvećem broju slučajeva reč je o mesu i proizvodima od mesa, složenim jelima i testu od žitarica, te proizvodima na njegovoj bazi. Kad je reč o mikrobiloškim parametrima, najčešći uzrok neispravnosti je bilo prisustvo aerobnih mezofilnih bakterija, enterobakterija, te salmonele.
Izvor Blic, Maja Basic
