Izvor: Tanjug
Poznati pribojski arheolog Savo Derikonji, direktor Zaviajnog muzeja u Priboju, nakon preliminarnih istraivanja koje je obavio u ataru sela Rutoi, na samoj razmei optina Nova Varo i Priboj, tvrdi da je doao do epohalnog otkria – ostataka srednjovekovnog grada u kojem je stolovala znamenita srpska loza Vojinovia.
Za ono to je pronaao, jedva vidljive ostatke srednjovekovnih zidina i bedema na planini Otrik, koji su oduvek predstavljale nepoznanicu, Derikonji smatra da su ostaci grada u kome je stolovala loza Vojinovia iz 13. i 14. veka, koja je bila u vrlo bliskom srodstvu sa Nemanjiima.
Derikonji kae da je re o zaista znaajnom otkriu i apeluje na Ministarstvo kulture i druge nadlene institucije da obezbede sredstva za detaljnije istraivanje i obnovu ovog srpskog srednjovekovnog grada,
Prema njegovim reima, ovo bi zasigurno predstavljao pravu atrakciju i najznaajniju turistiku ponudu ne samo u novovarokom i pribojskom kraju, ve i u celoj jugozapadnoj Srbiji.
„Dvori Vojinovia u selu Rutoi, na planini Otrik, pruali su sigurnost i bezbednost na ovom delu karavanskog puta sa istoka ka Rasu i Pomoravlju na jednoj i Dubrovniku i Sarajevu na drugoj strani. Imali su dobre prirodne uslove za odbranu, ali i ekonomski opstanak u pitomoj dolini ovog kraja, a u blizini su im se nalazili izvorita termalne vode u Pribojskoj Banji i u to vreme najvei evropski rudnik samorodnog bakra u Jarmovcu, sada predgrau Priboja“, objanjava arheolog.
Na planini Otrik, oko sat hoda od sela Rutoi, na nadmorskoj visini od 1.238 metara, sa ostatka ove tvrave koja zauzima oko tri hektara, ovaj grad loze Vojinovia dominira Limskom i Uvakom kotlinom.
Ovde se u sluaju opasnosti sklanjala srpska vlastela sa vojskom, zalihama hrane, ita i stokom.
„Utvrenje je imalo i dva kamena bazena za vodu, a njegovi branioci su mogli jednostavno da prime signale sa Jagata, starog grada kod Priboja i Kovina, stare utvrde kod Prijepolja, dve najblie tvrave, sa kojih se motrilo na dolinu reke Lim“, kae poznati istraiva Polimlja.
Podseanja radi, prema istorijskim podacima Vojinovii su gospodarili Humom i upom Dabar, a oblinji manastir Sveti Nikola u Pribojskoj Banji kod Priboja im je bio porodini mauzolej.
Vojinovii su ktitorske obaveze i brigu o ovom manastiru, nemanjikoj zadubini iz 12. veka, preuzeli 1349. godine, nekoliko decenija nakon njegove prve obnove.
Zapisi na nadgrobnim ploama, sauvani na podu ove svetinje, svedoe da u manastiru Sveti Nikola poivaju elnik Radan, Veliki elnik Dimitrije i Veliki knez Vojislav, kao i majka Nikole Altomanovia, poslednjeg izdanka loze Vojinovia koji je gospodario prostorom od Konavla do Rudnika.
Inae, ovaj manastir je dugo bio sedite i Dabarske eparhije i poznat je po tome to poseduje najbogatiju riznicu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Metani sela Rutoi priaju da i danas u njihovim njivama iz plodne zemlje iskopavaju kamene ostatke zidina, krea i sige, ali i drugih predmeta kojima se sluila srpska vlastela.
Oni vele da bi istraivanje i obnova srpskog srednjovekovnog grada bila ne samo istorijski izuzetno vredna, ve bi to moglo da bude i prvorazredna turistika atrakcija u ovom kraju sa netaknutom prirodom gde je razvoj seoskog turizma u povoju.
